Daj šta daš

Nesavršenost, nedovršenost, skarabudževine i loše popravke nepopravljivog slave se kao dostignuća i pobede. Još pa sad – istorijske.

Gledam ta brzopotezna predizborna igrališta (vidi fotke desno!), pešačke staze što kreću niotkud i ne završavaju se nigde – a valjda je tako usmeren i metro – pa je ono iznad zaključak koji se sam nameće. I nisu takva samo ta sitna podmićivanja građana na lokalu, nedovršenost zapravo postaje vladajući koncept. Ne, ne radi se samo o ovoj najgoroj vlasti, svaka koja laže da je država, takva je. I nije to samo zbog novih nejasnih tendera za svoje prijateljske firme koje često (dobro) žive od gradnje nedovršenosti i nove naplate popravljanja nepopravljivog.

Eno, na obodima gradova decenijama niču divlja i poludivlja naselja, sad već sa višespratnicama – bez kanalizacije, trotoara, odvoda kišnice… Ta sokačad u kišne dane postaju reke, rečice i potočići. Sećam se pred neke izbore, Velja Ilić beše ministar građevine, svi sokaci i uličice oko Plavog mosta bejahu asfaltirane, bez podloge, preko blata, preko bara i rupa…

Ne, ne pišem o urbanizmu, to su samo primeri paradigme, sindroma… Duhovni i civilizacijski sklop je naprosto takav, a nedovršenost se slavi kao nepobedivost. Razmišljajući o tome, napisah novi tranzicijski sonet kao zaključak ove priče i nastavak nekadašnje serije tih pesmica protiv slavljenih, a zabludnih poslovica.

Kad nema kiše, dobar je i grad

Ko je to smislio ne teši nas, već priznaje večito prokletstvo.

Bezizgledan je oporavak od vekovne i ovogodišnje suše.

Nije svaki cilj dorastao i dostojan da opravda sredstvo,

pa ni taj grad što kosi da ono malo sirotinje stuče.

Nikako da nam prekipi od „daj šta daš, moglo je i gore“.

O, zašto nas mite nasušnom večerom, a nikad obilatom

i spremaju neprestano za neviđena čuda i pokore

za bogougodno tumaranje ovim tmastim blatom?

Kakve li mudrosti – propadamo kad nam nema spasa!?

Tobož smo očvrsli u patnji pa blaženi „jedemo korijenje“

stasavamo u neplivače kadre da izrone iz potopskog talasa!

Naraštaj smo što gasi žeđ ceđenjem suve drenovine

i ne stenje pod životom, već pod njim planina stenje.

I budućnost vidimo u spasavanju iščilele dedovine.

5. septembar 2021.