Leba i sleba

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Čemu toliki pesimizam ?!? Nije sve tako crno.
   Mnogo je crnje.

2. Još jedan od pojmova koji se koriste u ovakvim prilikama (kada se nema leba a kamoli sleba) je inat. Kada lažljivci (ili želite da ih nazovem političari?) žele da proture neku glupost a nemaju nikakve (ili su veoma tanki) argumente, oni narod pozivaju na inat, uz čiju pomoć će mo pobediti, izdržati, sve (u svim oblastima) i tako nadomestiti sve čega nema (zato, uporno, gubimo sve na svim poljima, od sporta do politike).

3. U Lužnici se ne kaže „korijenje“… Za sve ostalo, skidam kapu.

4. Tolstoj piše da je u Rusiji krajem 19. i početkom 20.veka veliki deo seljaštva i siromašnijih slojeva jeo, posebno u „gladnijim godinama“, hleb sa lobodom, a loboda je tada u Rusiji bila korovska biljka slična spanaću ili blitvi. V.Dvorniković piše u „Karakterologiji Jugoslovena“ (1939) o „želadovom hlebu“ (hlebu od žira) koji se uobičajeno jeo u nekim južnim krajevima Jugoslavije „kad pritisne nevolja“, naveo je Mavrovo u Makedoniji. Ipak glad koja je pogađala naše krajeve bila je mnogo manje fatalna od gladi koja je kroz istoriju pogađala zemlje Evrope, od Irske do Ukrajine. Postoji tu i onaj uvid istoričara Fernana Brodela na tu temu o „zamci izobilja hrane“, ali da ne širimo to sada. A što se tiče obećanja u politici nije se zgoreg podsetiti na jedan od prvih, ako ne i prvi, „predizborni priručnik“. U nadmetanju za položaj konzula u Rimu između Cicerona i Katiline (64.g. pre n.e.), Ciceronov brat Kvint je izradio za njega priručnik o metodima predizborne agitacije pa je savetovao: „Budi štedar (izdašan) u obećanjima jer ljudi više vole lažno obećanje nego izričito odbijanje…Smisli kako da iznađeš neki novi skandal koji bi se izneo na videlo protiv tvojih rivala u vezi sa zločinom, korupcijom ili nemoralom“.

5. Tacno gospodine Andrejic,u Srbiji se ne veruje samo u laz vec smo do te mere delvavirali,bolje reci izmuceni da zelimo sto vise da budemo prevareni.Da li je to mazohizam ili zastranjenje uma ne znam.Osecamo se isto kao zalutali putnici u pustinji bez vode,cipela i kape.Molimo boga da nam bar dodeli fatamorganu(privid izvora pitke vode i hlada oko njega).Bar to da imamo,jer smo u beznadju i ne shvatamo razliku izmedju lazne percepcije i njen nedostatak u nasoj masti.Sto je ustvari dobro,jer nista ne previdjamo-mozak nam ispravno funkcionise.Sto opet znaci da se mi bojimo stvarnosti.To je zato sto su nas komunisti do te mere indoktrinirali,decenijama da vise nismo u stanju da razlucimo fikciju od zbilje.Srbiji su potrebni pedagozi i psiholozi.Najmanje sto im treba -veciti politicari.Koji su ptvo sami sebe ´´prevarili´´ i tu infekciju sire dalje.Jer drugo ne znaju nista da rade.Kad smo vec tu,da vas utesim.U mom kraju se ´´leba i sleba`´uspesno preveo na visi stupanj socioloske stvarnosti,koja odgovara 21.veku na Balkanu.Glasi-`´Ice i pice´´.To ne znaci da smo bogatiji,nego to znaci-sta nam je minimalno potrebno da stignemo do pecalbe…….!!!

6. Jesmo se nekada pitali „Jedoste li leb“ a odgovarali „prečinismo adet“, ali to vuče korene iz vremena pre drugog svetskog rata, kada je za preko 70% ljudi svaki obrok bio više adet (običaj) koji valja „prečiniti“ nego stvarno zadovoljenje osnovne životne potrebe, a o uživanju i da ne pričamo. Danas na to vreme i na tu državu (Kraljevina Jugoslavija) u poređenju sa „komunističkom“ SFRJ gledamo kao na oličenje demokratije a pravimo se ludi pred činjenicom da 70% ljudi u to vreme zaista nije imalo „leba da jede“ i da se nadničilo po 15 sati za „šaku brašna“ i to projenog. Kad završite posao uveče, gazda vam u „krivače“- spojene obe ruke, sipa kukuruzno brašno koliko stane i to vam je dnevnica. Jeste i posle drugog svetskog rata bilo gladi (setimo se prinudnih otkupa), što je i normalno nakon silnih stradanja i razaranja, ali najdalje do kraja pedesetih godina. I ono što je najvažnije, za razliku od ovih naših vremena, nakon drugog svetskog rata su ljudi videli svetlo na kraju tunela i imali realnu nadu u bolje sutra, što je sve probleme činilo mnogo lakšim nego što zaista jesu

7. Leba treba a rakije mora.