Leskovački ko(lele)ktor

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Pitanja je i previše g. Božo, a odgovori će stići malo sutra, a možda ni tada. Jedan odgovor, ipak, imamo, a to je da nama, kao retko kome u svetu, uspeva da nešto još nerođeno (u ovom slučaju kolektor) sahranimo. Zli jezici bi rekli: bilo bi čudo da nismo uspeli. Sve u stilu one krilatice koju je neko izrekao: „mi možemo i nemoguće, a ne možemo moguće“! Na ovom bi nam mogle da zavide i dokazane banana državice. Šampioni bez premca.

2. Sve je moguce u Srbiji. Primitivizam, neznanje, drpanje novca nas koji redovno placamo kucne racune i poreze i doprinose. Nista se nije promenilo, iako veliki vezir g. Vucic prica da smo uznapredovali, da imamo rast, smanjenje nezaposlenosti. Obican covek kada cita ovakve stvari vidi samo da imamo rast prevara, korupcije i izmisljotina.

3. Svugde je isto. Novi Sad buse, polazu cevi i ponovo buse nakon sto se asfalt ohladi. Gotovo iste bulevare i ulice. Bar jednom u dve godine. I niko nije odgovarao sta, kako, zasto. I nece. A, mi vuse i ne pitamo. Preskacemo rupe i cevi dok zurimo na kurseve. Nemackog ili norveskog. Kako ko