Od skandala do zafrkancije (dalje o jed(i)noj zabrani "Omladinskih") 1Foto: Radenko Topalović

Po privremenoj zabrani usledilo je suđenje, izjašnjavanje Predsedništva Saveza socijalističke omladine kao izdavača „Omladinskih“, zatim Izdavačkog saveta lista i redakcije.

Čak i površno sećanje, ali i uvid u presudu i saopštenja, na prvi pogled, pokazaće neke odlike sistema (i dalje mislim da nije bio tako rigidan kako se o tome sada šire zablude), i više od toga, na drugi pogled, ukazaće na nešto što se i tada moglo zapaziti, a potom se i desilo u kukavnom nastavku naše društveno-političke istorije.

Dobro smo se pripremili, bez iluzija da ćemo biti oslobođeni, i zabrana skinuta. Kolikogod tokom njega izgledalo da pobeđujemo.

Konsultovali smo se najpre i angažovali advokata Ivana Jankovića, koji nije izbegavao, naprotiv postajao poznat po tome što brani „disidente“.

Vremenom mu je (i svetski) ugled porastao do osnivača brojnih organizacija koje brane ljudska prava, slobodu misli – najkraće demokratiju.

Sudio je Zoran Stojković, u to vreme poznat što rado prihvata baš slične predmete, protiv remetilaca socijalistikog samoupravljanja, a potonju „slavu“, na sličnoj matrici, ali drugoj ideološkoj liniji stekao je kao ministar pravde u Koštuničinoj vladi.

Dovoljno za – jasno!

Naša odbrana je bila da se ne može uvrediti državnik koji više nije živ, kao i da smo samo preneli „slovenačku“ optužnicu protiv tamošnjih urednika lista koji nije zabranjen, a nismo nameravali da vređamo.

I da ne mogu postojati dva aršina u istom saveznom zakonodavstvu.

Da smo preneli objavljene činjenice i (slovenačke) reči, bez namere da i mi mislimo uvredljivo.

Ako su i oni!? Jok, dobismo trajnu zabranu.

Redakcija je u svom saopštenju, približno tako objasnila „propust“.

Omladinsko rukovodstzvo je sve ocenilo kao „uređivački promašaj“, dok se Izdavački savet pod predsedavanjem Eduarda Ilea (o njemu sam s poštovanjem pisao ovde) izjasnio slično kao redakcija, pominjući dva aršina u dve republike i da je ona „dosad kavlitetno i angažovano ostvrivala uređivačku koncepciju, te joj je potvrdio puno poverenje“.

Pokazalo se potom, da se dobar deo omladinskog rukovodstva, kasnije, znate kad, priklonio SPS-u Slobodana Miloševića, neki su tu i sad.

A Ile je pripadao naprednoj (nije to ova „naprednost“!) strukturi iz šireg tima Ivana Stambolića, koji nisu činile rigidne ideološke birokrate, već obrazovani ljudi sa demokratskom širinom pogleda.

Jedan od njih M. B (čiju širinu,vidim, nasleđuje i unapređuje potomstvo!) zadužen za štampu, posle ove zabrane, ili nešto kasnije, kad su već ojača(va)li oni rigidni (Osma sednica se pripremala pre 87.), rekao mi je pred jedan sastanak, nasmejan, tapšući me po ramenu “ Božo, je l da nećeš da praviš više (napisaću) one za..bancije“ (a čini mi se da je rekao „pi…darije.“

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari