Foto: Radenko Topalović Poodavno, u doba vlasti predsednika SPS, prijatelj koji je u mladim godinama, u vreme pojavljivanja Mirjane Marković u trolejbusima do Studentskog trga, iznutra poznavao porodicu Milošević-Marković, nekim političkim povodom mi je rekao da je „Sloba oblaporan čovek“. (Po rečniku MS – Oblapornik, oblaporan čovek, proždrljivac).
Reagovao sam da se ovaj epitet pre svega može odnositi na apetit pri jelu, a da teško objašnjava politiku srpskog „Slobo slobodo“- lidera.
Nismo se posvađali, tada se još poštovala kultura dijaloga, zapravo taj krug prijatelja i saradnika se i danas trudi da je poštuje, ali smo ostali svako kod svog stava.
Formalno S. M. nikad nisam upoznao predstavljanjem i rukovanjem, čak ni na novogodišnjim kokteliima tadašnjeg republičkog SK-rukovodstva.
Ali znao sam ga još pre višepartizma i nastanka SPS sa brifinga najužeg partijskog vrha za glavne i doglavne urednike koje smo naziivali „roditeljski sastanci“.
Oni su se održavali ne češće nego mesečno, osim ako se ne desi neka veća frka poput npr. restrikcije struje i podele potrošača na zone…
Nije bilo šeme, kojagod tema bila da se i on ne javi da novinarima objasni, kako se sad kaže „da znaju“, ali često i da ih opomene.
Zaključio sam da je on politički karijerista, u vojsci smo te neomiljene zvali „grebatori“.I time sam kontrirao prijateljevoj OBLAPORNOSTI.
Nisam mogao da slutim da će posle četrdesetak i više godina zbog još jednog pominjanja ta kvalifikacija da zasluži da se uzme u obzir za politikološku (a u najnovijoj političkoj realnosti i za sociopolitikološkopsihopatološku upotrebu!).
Jer, važnost pominjanja proističe iz lika i dela drugog, u drugoj polovini, a posebno potkraj, prošlog veka, političkog disidenta od šezdesetih, pisca i u političkom zenitu „oca nacije.“
Naime, Dobrica Ćosić u posthumnom delu „Knjiga o Titu“ koja je – kako se najavljuje , što reko Basara ne znam/o zašto – „deset godina čekala na objavljivanje“ isti kvalifikativ ima zaTita.
(Prema kome kroz ceo tekst ređa epizode divljenja, ushićenja, pa ih zbog slojevitosti lika, pokriva neslaganjima, grdnjom i tezom o Titu kao diktatoru, razoritelju države koju je epohalno stvorio i antisrpskom faktoru na njenom vrhu.
Veli Ćosić, poredeći ga po sličnostima i razlikama sa Staljinom i Hitlerom:“Tito nema istorijsku svest van svoje partijske karijere, za njega postoji samo konkretan i čulan život, a život je sadašnjost.
On želi da nadvlada smrt, uživajući život strasno I OBLAPORNO.
A sledbenicima je davao privilegije moći:velikodušno je svojim dvoranima delio sitnu vlast, kupujući njihovu odanost“.
(U nastavku – a Vučić?)
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
