Poruke (iz) cevi

Pre izvesnog broja godinica, zamenik sadašnji, a bejaše tad, čini mi se gradski menadžer, a svakako komšija drvoreda, objavi jednu lepu akciju. Posadiće se novo drveće, a poređaće se, prvi put u istoriji, i tamo gde ga nije bilo. I bi tako.

Svakodnevno prolazim kraj tog bagremovog stroja, zapažam, razmišljam i pitam se… Ko je zadužen da brine o bagrem-drveću? Jer, terensko istraživanje (hvali me, matorog, urednik što se ponekad ovi kolumničići zasnivaju na opipljivim primerima!) pokazuje: korov oko 34 sadnice niko ne čisti, ne okopava se, kvadratić zemlje oko polovine njih je „zaštićen“ metalnom rešetkom, oko pola – nije. Negde ima „malča“, negde bele rizle i kamenčića – to jelte „štedi“ okopavanje i (vraga) smanjuje korov. Četiri-pet su ubledele, ili polu/suve.

U nečemu su sve izjednačene – sve su uredno zapišane, a neke i zasrane, kad ljubimci ne obave to na trotoaru, a fanovi ljubimaca ne pokupe. NJegoševa, naime, može da se zove i Promenada paščadi… ima i bezobrazniji predlog…

I preko zapišavanja dođosmo do poente – zalivanja bagremčadi. To, osim Boga, a on se vidimo udaljava od Srba, niko ne radi. I utoliko se besmislenijim doimaju svega tri rebraste cevke kojim se u modernim parkovima (tobož) zaliva drveće. Smeo bih da se zakunem da od sadnje do danas kroz njih nije ušla nijedna „gradska“ kap vode. Kao ni na ispucale kvadratiće utabane zemlje tamo gde cevki nema.

Štrče tako cevke i opominju nas na tender na kome su nabavljene kao i na sve druge, pa i onaj „konjski“ spočetka.

To je jedan pogled. A drugih je mnoštvo. Bacimo samo još ovaj/ove. Zar nije tako – ponavljamo to često ovde – svuda oko nas? Na komunalnom planu – svako od vas je po gradu svakako sreo neko novo dostignuće: grejač-čistač za žvake, mini mobilni usisivač za lišće… Svega toga ima u po jednom ili nekoliko primeraka. Da pošalju poruku! To je sad moderno, ne radi se da se uradi, nego da se pošalje poruka. Poslušajte malo ministre, videćete da sam u pravu…

Sve češće izgleda da je njihova sudbina nalik sudbini poruke one suve rebraste cevke, mada se tiču mnogo ozbiljnijih procesa i politika…

Ti zakoni, EU-ropski, što se na brzaka i bez rasprava, a nekmoli prilagođavanja, štancaju i usvajaju, pa i ona otvorena poglavlja – sve liči na to. Šta će ti cevka za zalivanje ako ne zalivaš? Šta će ti zakon ako ga ne primenjuješ! Šta se trsiš sa Evropom kad si primitivac. Konjica i ergela u vojsci i gipsani konj na Slaviji – a žedne cevke i bagrenje (ovde, naročito, nemojte da mislite baš bukvalno)!