Foto: Predrag MitićOvih dana sam pravio mini-anketu sa mlađim kolegama i drugima da li znaju šta je – berićet. Inače, kopka me to povremeno o mnogim domaćim rečima koje nove generacije doživljavaju kao nepoznate, neprijatne i odvratne arhaizme ili sa onim koje mi stariji smatramo delom opšte kulture. I čudimo se kad „ukapiramo“ da su im nepoznate, valjda i nepotrebne.
Možda i jesu. Možda se u nama taloži mnogo nepotrebnog znanja, a „mladunci“ biraju samo ono što im je – nužno. Da li i dovoljno, ne znam, tek tako dosta saznajem o generacijskim razlikama.
Ipak, nije bilo prijatno kad grupa od pet-šest kolega uzrasta od 25 do 45 godina ne zna poreklo reči Balkan, znao je samo onaj četrdesetpetogodišnjak koji i nije novinar. Dobro, da većina ne zna ko je Ibrica Jusić, nekako i razumem, druga se muzika sad sluša, ali po meni, posao novinara traži ipak neka opšta znanja. Makar do nivoa – za ukrštene reči. A šta su to ukrštene reči, pitaće buljeći u android.
Ima još gorih primera. Ali ni u ovim sitnim ne pristajem kad ispolje prezir i omalovažavanje onih koji znaju skoro sve što i oni, i još povrh štošta drugo. Otud i ovo o berićetu. Jer, reče jedna koleginica da je mnogo nervira neki drugar koji ih namerno zamara nekim trulim arhaizmima, kao što je – berićet. Pa neka im je srećna i berićetna budućnost!
Sve ovo je uvodna digresija za jednu drugu pojavu u govornom i jezičkom polju, kad se izmišljaju novi, prilično neadekvatni i trapavi pojmovi. Naročito (kao) stručni, u raznim oblastima. Onomad slušam izveštaj: bio Kongres tovnih govedara. Odmah sam se tužno nasmejao. Ali još gore – to je zapravo model kako se grade stručne novokovanice, bez logike, duha, bez kontakta sa sopstvenim jezikom.
Struka je pošla od pojma TOVNA GOVEDA. Taj se pojam ukorenio i objašnjava da je reč o stoci za tov, a ne za vuču ili izložbe. Dakle – goveda koja se tove. Govedari su oni koji ih gaje. Ali po gornjim olako usvojenim analogijama TOVNI GOVEDARI će valjda biti stočari, tj. govedari koji su ZA TOV. Ako već nisu utovljeni!
Ostanemo li samo u agraru, besmislenost ove sintagme uvidećemo već ako istu logiku primenimo na druge njegove grane. Oni što proizvode semenski kukuruz ili pšenicu bili bi – semenski ratari, oni što se bave stokom za priplod bili bi – priplodni stočari. E, neće biti. A povrtari sa plastenicima bili bi šta – plastični ili plastenički povrtari. Ili „plasteničari“ – to nekako i ide.
Ovo nam, uz sve, najpre govori da se u eri opšte neodgovornosti ona prenosi u govor i jezik. A ne kad se to tu ukotvi, ono utiče i na povećanje opšte neodgovornosti. Tu vrede i primeri iz „berićetnog“ dela teksta.
Reći će neko da zakeram „kao stara baba“. I hoću sve dok čujem „beba stara tri dana (meseca)“ umesto beba od tri dana…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
