Sećanja i zamagljenja

PROZIVKE DETETA, UZDRŽANOST MLADIĆA: Našavši se jedan ponad drugog na onoj životnoj spirali što se prividno penje i raste uvis, a zapravo se samo isteže da njuši neznane bezdane, naši su samosledljivi junaci imali najviše zabuna u vezi sa Detetom.

Čudili su se, i pod sopstvenom upitanošću, zašto neprestano ono odaje utisak da u slojevima njegovih filmovima pretežu oni sa ružnim i teškim kadrovima? Malo su se kanda i podrugivali njegovoj priči ushićenja poklonjenim aviončićem koja se završavala nemogućim sećanjem da je on odleteo.

Zreli Mladić, gotovo Bogdan, čak je pomišljao da Dete uveri u još desetine mogućnosti što ih takozvana stvarnost donosi, a ono ih nije upoznalo. Da ga je, možda, samo zaturilo … Da mu ga je neki prolaznik ukrao – u davna vremena kad o krađama nije imalo ni pojma, ni iskustva sa njima, kao ni sa mnogočim drugim – dok je ono ulazilo u hlad kuće da uzme prepodnevni „sirileba“ što su mu ostavili za užinu…

Mladić, je pak jednom pomislio da je san najbrža misao, da često proviri i u stvarnost, pa su zato i ona i san prilično takozvani.

…

Dete nije bilo doraslo da shvati da su njegova sećanja u temeljima čitave ove priče-građevine i upinjalo se da objasni svojim sledbenicima zašto su onakva kakva su bila. Ali, primetili su svi da se i na njih pomalo ljutilo jer su preinačivali podosta od onog što je i kako je ono pamtilo.

I, kako su čuli Dete, a pisca ohrabrili da to zapiše i rečima kojima ono onda nije bilo vično?!

„Vama, iako ste stariji i iskusniji, a zaboravljate da je u tom iskustvu i ono moje, nije baš jasno da mi prilično komplikujete pamćenje. Zamagljujete mi sećanja svojim, isto ponekad zamagljenim, pa još sve prekrivate vašim tumačenjima. I ja sam junak ove priče sa svim sećanjima, koliko je od njih ostalo, sa sve snovima ispričanim, zaboravljenim i preskočenim u ovoj priči.

Ali, teško će i piscu da bude da otkrije šta je u svemu moja, a šta vaša magla. Neke ste magle proglasili za znanja. A slike života uporno zovu u vreme kad su nastale i nikada ne mogu da pogode sve tadašnje boje, a kamoli nijanse koje ste vi upoznali, a možda ni njih niste dobro razumeli. Pogledajte i sami, izgleda sitnica, ali u nekim svojim beleškama o sećanjima koje ste prebrzo prepustili piscu, neko od vas je „kalendare prirode“ nazvao „dnevnicima“. Opisao ih je svojim rečima, prilično tačno, ali nije znao – a i ja sam zaboravio – šta je u njima tačno pisalo.“

(*Ovaj autor će još i u sledećem broju objaviti deo iz većeg rukopisa „Usov“, ne zato što ide na odmor, već zbog nagomilanih važnih obaveza.)

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.