Foto: Radenko Topalović Sećate li se „zagonetne osobe“ iz naslova? Davno je to bilo još dok smo znali šta radi onaj Dinkić, a valjda i sad radi nešto slično, a ne znamo. Ili je to bilo nedavno, jer ovde živimo zipovane godine u koje se strpa ono što su, govorili smo – normalna društva – proživljvala godinama, nekad i decenijama. (Još nisam dovoljno promislio, ali sad je već i pitanje postoje li igde više ta „normalna društva“.)
Da to je bila američka ambasadorka u Srbiji, često je bila u javnosti. Ali, posebno je pamtim, zavičajno senzitivan po nečem što se ovih dana gotovo ponovilo.
Transliralo munjevito kroz zipovane godine, a možda i sporovozno prošlo kroz one normalne, ako ih još ima. Da li da objašnjavamo šta je translacija, ono, iz geometrije, prenošenje svake tačke jedne slike na drugu površ, ali na potpuno jenaku udaljenost od svake početne tačke. U takozvanom stvarnom životu u zipovanim godinama te tačke se prenesu, ali mogu da se promene likovi.
Dakle, stoji Vorlik iznad nekog rova u Boru, kraj nje je zadugo večiti Spaskovski, ne sećam se da li je i pominjani prezimenom Mlađan bio u kadru, niti da li je bilo nekog iz ekološkog ministarstva, ako ga je bilo. Jer njegovo postojanje kao i nekih drugih zavisi od broja neuhljebljenih partijskih i koalicionih kadrova.
I najaviše projekat koji će da zameni postojeća otrovna taložišta, a naivni kakvi smo doživesmo da će to da izbistri Borsku reku, moju otrovnu komšijinicu. Mislite da jeste. Nije!
Nekako tih godina, postavi se pitanje Topionice koja je ostarela i odrtavela i zagađuje više nego što mogu da podnesu živa bića, pa i ona korumpirana oduvek natprosečinm platama. (Jedan poznavalac mi reče da se još u doba SFRJ pojačano ložilo, rafinisalo i zagađivalo uglavnom pred podelu plata, lakše će da se diše na škrge, ako baš tad stigne lova!)
Posle je onaj Z. Drakulić teo da kupi Topionicu koja je trebalo da se remontuje, ali mu je pominjani Ml. D. rekao „duće drakulje!“ (na vlaškom – idi dođavola, ili đavo te odno!) Posle je, davno tih godina, ili skoro u zipovanim i otpočela rekonstrukcija.
Kad sam čuo da se primenjuje neka tehnologija iz poslednje četvrtine prošlog veka, stručni insajder mi reče da je ona kvalitetna, više nego podnošljiva. Potvrdio mi je to i direktor – još nije bio preleteo u buduću vladajuću stranku, ne sećam se da li je tada i presvučena – Spaskovski u jednom intervjuu rekavši da će vazduh biti čist, a da će se i kopovi-pustinje okolo meliorirati/rekultivisati i da ćemo uskoro u realnim, a ne zipovanim godinama moći da kupujemo breskve iz breskvika što će da izniknu na Marsu podobnim površinama. Kao, oko one uzorne topionice u EU-ropskoj Rumuniji.
Kad li, poslednjih godina dođoše kupci iz zemlje čeličnog bratstva i počeše još jednu rekonstrukciju i proširenje Topionice. Možda je ona tehnologija zaista bila kvalitetna, ali nesrazmerna džinovskim razmerama iskopa kakav se započeo, traje i povećavaće se.
Pomenutom translacijom ovih se dana svečanom loženju renovirane Topionice pred mikrofonima pojavi nova ministarka Đedović, uz novog čeličnog šefa, transliraše se i reči ambasadorke Vorlik o čistim rekama i odsustvu dimčine. Objektivna nauka, pohvali potez! Ako je stvarno tako!? (Dragi uredniče i čitaoci, kad žurim, pišem nadugačko, nisam stigo ni do pola teksta, a namera mi je pozitivna…)
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
