Onaj koji bude rešio šta je starije – jaje ili kokoška, znaće i otkud strah u vremenu kada slobode ima više nego ikad. Ne mislim da je to samo posledica raznoraznih presija, ne mislim ni da je privatno vlasništvo oduzelo hrabrost čoveku, mislim da je u pitanju veštačko stanje ljudske duše koja nije više sposobna da primećuje. Čovek je pomešao sličice u mozaiku. On vidi više golo, nego obučeno, ali teži pornografiji koja je kontaminirala njegovo poreklo. Laž se pretvorila u šarenilo, vatromet nije više termin ratnih operacija, već splet zabava u kojoj je odnos sa metafizikom zaboravljen. Prakticizam oduzima čoveku sposobnost da razlučuje. Misao je blokirana. U čoveka je ušao zort. On beži od istine i zbog toga je u njega ušao strah. Ali, veli Ernest Bloh, istinu treba negovati.
Danas je na sceni „šareni talas“. Ljudsko oko i uvo retko šta mogu da uoče. Za to je potreban napor, individualna odgovornost, sopstvene oči… Istina još nije inferiorna. Iz nje se rađa hrabrost da budeš dostojanstveno biće u eri superiornosti mašine i aparata. Lako je živeti predat sveopštoj smućenosti – biti deo masovnih prikaza. Strah je postao čovekovo leglo, kafkijanski motiv za laki prodor vladavine, slobodom se smata ono stanje u kojem si zaštićen da ništa ne možeš da učiniš. Ispunjen strahom ti si bezbrižan i poslušan, nema zabrana ali ni sloboda nije kvalitetna. U stvari, nije tvoja.
Ovo je istorija ironije. Mladi savetuju odrasle, gori mrzi na boljega. Ovo je doba pogubno i nestimultivno. Strah vlada u nama, a ne znamo ni zašto! Ne treba se bojati onih koji nam slobodu nude, već je odbiti i pronaći kutak ličnog ispoljavanja, to je oslobađanje onog u šta stvarno verujemo. Bolest se leči u začetku. Zbog toga nije loše otarasiti se ponude da budemo vođeni i da ne mislimo. Sloboda nije prava kad postane moda ili termin pod marketinškim uskličnicima. Propaganda slobode savijena u celofansku ambalažu gora je od strahovlade, jer je neprimetna i puna toksina izmanipulisane indoktrinacije.
Da li je uvek bilo ovako ili nije – za mene nije političko pitanje, već civilizacijsko. Možda bi zdravije bilo da kažemo – sad je, kao što je uvek bilo. No, po mom mišljenju, nekada je bilo više radosti, a sada zabave!
Dogod slobode uglavnom bude samo po rafovima supermarketa, čovek će od nje osećati strah. Zbunjen od najezde šarene jednosmernosti, čovek ne primećuje da se sloboda, kao i sve ostalo, razbolela. Unutar samog artikla, pored dizajniranog oklopa, spakovan je strah. U utrobi šljaštećeg robnog proizvoda skrivena je sofisticirane nemoći masovne psihologije. Strahovlada se pretvorila u strahoslobodu.
Čovek je slobodno biće dok traga za istinom.
Ako nam je istina oduzeta, moramo učiniti sve da ne zavlada laž. Prevara. Dekartovski rečeno, data nam je sloboda, ali nema neke velike vajde od nje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
