Turizam na respiratoru 1

SEKA (Svetska ekonomska kriza) od 2008 – 2011. godine, je sve devastirala, osim turizma. Ako su manje plate, tu je ušteđevina. Ako nema u „slamarici“ ima u banci.

Potrošački krediti i dozvoljeni minusi. Ili na rate u turističkim agencijama. Uglavnom, ljudi hoće na more i planine (Bijelo dugme). Kupanje, skijanje i sunčanje u oba slučaja. Sada je i visokorazvijeni i otporni turizam naleteo na minsko polje. Koronavirus. Nevidljivi neprijatelj koji je zatvorio granice i ljude oterao u kuće.

Pozni zimski i prolećni turizam i posete gradovima je potpuno zaustavljen. Glavna letnja sezona će početi najranije od jula. Dok se turistička ponuda i tražnja „zagreju“ prođe sezona. Gubici se već mere stotinama milijardi evra.

Najveće gubitke i pad stopa rasta imaće turistički giganti. Španija, Italija, Grčka, Francuska i Hrvatska. Kao simboli turističke mediteranske ponude. U kojima je udeo turizma u BDP-u najveći. Kolike su razmere gubitaka pokazuje i naš primer.

Male turističke zemlje. Posle rekordnih prihoda od turizma od 1,4 milijarde evra u prošloj godini, sad se prognozira gubitak od skoro milijardu. JUTA (Udruženje turističkih agencija) obaveštava da je na mnogim ino destinacijama unapred rezervisamo oko 240 miliona dolara, da je uplaćeno oko 100 miliona, i da je 80 miliona već prebačeno stranim hotelima.

Od 380 kategorisanih hotela bilo zatvoreno 340, neki poslužili kao kovid bolnice. Beograd prošle godine posetilo million turista, sad sve zastrašujuće prazno. Umesto ljudi svih rasa, boja i jezika, ostao samo srpski jezik. U žurbi i preko maski. Prihodi turističkih firmi(hoteli, turističke agencije i prevoznici) pali 80 posto.

Svojim klijentima agencije su ponudile zamenska putovanja na uplaćenu ili bilo koju drugu destinaciju zaključno sa krajem 2021. godine. Ko ne iskoristi zamenski aranžman do kraja 2021. godine, biće isplaćen u toku januara 2022. godine. Pošteno, iz našeg ugla. Mada neki traže odmah pare. Sa argumentom da nisu oni krivi za koronu. Ali nisu ni agencije. Svi su u istom korona sosu. Međusobno razumevanje mora postojati.

U okviru svojih mera, država nije posebno „prepoznala“ turizam. Kao i svi drugi, mogu dobiti po tri minimalca, odložiti poreze i doprinose i tražiti kredite kod Fonda za razvoj i poslovnih banaka.

Nedovoljno i neselektivno. Najviše mora da dobiju oni koji su najviše pogođeni. Gradski hoteli, turističke agencije i turistički prevoznici na prvom mestu. Umesto dodatne pomoći, država i resorno Rasimovo ministarstvo lansirali parolu „ajmo ajte u domovinu“.

Deli se još 400 hiljada besplatnih državnih vaučera. Pa svi u domaće banje i planine. Što će donekle ublažiti muke hotelijera na tim destinacijama. Ili u seoski turizam. Srpsko more, kako reče jedan minstar. Što su sve priče za „malog Pericu“.

Država ne poštuje svoju parolu „kupujmo domaće“, a traži to od građana. Naša policija, umesto državnih „500 L“, vozi strane škode. Koridore prave Kinezi, Azerbejdžanci i Turci, naši putari na „mehaničkoj ventilaciji“.

Ko će i kako će onda million Srba koji svake godine polete i krenu prema stranim morima(skoro 70 posto u Grčku), poslati u banje i seosko turizam. Nekih stotinak hiljada hoće, ostali će čekati (raz)rešenje. Ako ne bude letova, kolima u Severnu Grčku i Crnu Goru.

Dok se ne otvore granice treba preživeti. Sa opštim merama državne pomoći to neće moći. Turistički radnici traže posebne sektorske mere.

Država za sada ćuti. Navodno nema pravni osnov. Morao bi se doneti neki leks specijalis. Pa što se ne donese. Makar smo njih apsolvirali. Kad je moglo vanredno stanje bez parlamenta, zašto ne bi mogao leks specijalis za posebne sektorske mere za turizam.

Kako je država obećala „veliku pomoć“ svom i arapskom avio-prevozniku Er Srbiji. Agencije i prevoznici traže mnogo manje. Najmanje šest(umesto tri) minimalaca i to u bruto iznosu.

Odlaganje plaćanja poreza i doprinosa za narednu godinu, je dobra mera za firme koje su, ili će uskoro početi normalno da rade. Za hotele(u velikim gradovima), agencije i prevoznike, odlaganje plaćanja poreza i zaduživanje kreditima, je samo novo „utapanje“.

Kad nema putovanja i prihoda. Šta će na primer biti sa sedam hiljada zaposlenih u turističkim agencijama. Ako država dodatno ne pomogne bespovratnim sredstvima za bruto zarade, za tri meseca će većina bankrotirati. Slično je i sa turističkim prevoznicima i hotelima u velikim gradovima.

Drugi veliki zahtev je što ranije otvaranje granica u koordinaciji i bliskoj saradnji, najpre sa „komšijama“, zatim sa ostalim zemljama. U koje naši najviše idu, i iz kojih najviše kod nas dolaze. Balans između zdravstvene zaštite i turističkih potreba građana će izlečiti ili ostaviti turizam na respiratoru.