Marks se vratio kući. Poklonili ga Kinezi njegovom rodnom gradu. Prava rubrika za našu „obrnutu ekonomiju“. Da li se to Kinezi zahvaljuju Marksu, jer na njegovom učenju i ideologiji, gaje svoj komunistički kapitalizam, zahvaljujući čemu su već postali druga svetska ekonomska sila, koja ozbiljno preti i, do skoro neprikosnovenoj, Americi. Ili mu se zahvaljuju na dosadašnjoj „saradnji“, i vraćaju ga u rodnu Nemačku (koja ga je proterala još za života). I Kinezi su ga odavno „izdali“. Prvo ga je Mao proglasio za glavnog ideologa, i ukinuo privatnu svojinu, koja je po Marksu, osnovni izvor eksploatacije i klasne borbe. To je vreme stvarnog komunizma. I propadanja. Pa je posle Deng počeo otvaranje i reforme. Da bi danas Kina stigla do dvocifrenih stopa rasta bruto domaćeg proizvoda i „komunističkog kapitalizma“. Komunističkog po formi, kapitalizma po suštini. U jednopartijskom sistemu, bezuslovno vlada Komunistička partija. Što je još jedina veza sa Marksom i komunizmom. I sa njegovom besmrtnom porukom iz Kritike Gotskog programa: „Od svakog prema sposobnostima, svakome prema potrebama“. Svi da rade koliko znaju i mogu, i svi da dobiju koliko im treba. Parola koju vek i po uzvikuju „proleteri svih zemalja“. I sami svesni, da je stvarni život odavno „porazio“ tu teoremu. Ako bi svi radili prema sposobnostima, nikako ne bi bi bilo dovoljno da svi imaju prema potrebama. Bez privatne svojine i preduzetništva zasnovanog na kapital odnosu, nema šta da se deli. Kina je baš najbolji primer. Zaposleni kojih ima više od 750 miliona, mesečno primaju, u proseku po 500 evra, mada ima fudbalera, ili direktora, sa mesečnom platom većom i od dva miliona evra. Profiti (višak vrednosti, kako bi rekao Marks) su vrtoglavi, pa je posledično, „napad“ svih najvećih svetskih kompanija na tržište od oko 1,3 milijarde stanovnika, sa jeftinom i obučenom random snagom neverovatan. Dobro došao Marks! Kod nas komunista. Zbogom Marks! Mi radimo suprotno.

Tako se nastavljaju Marksovi paradoksi – niti pravednijih principa, niti lošijih rezultata. Sve je pravedno, egalitarno, čovekoljubivo. Sa poraznim rezultatima. Samozvani „komunisti“ su u gotovo 40 odsto sveta, još od Oktobarske revolucije od pre jednog veka, pozivajući se na Marksa, sistematski uništavali baš one, koji su, po Ustavu i zakonima, vladali. Od materijalne bede, nejednakosti, privilegija i korupcije, do logora i gulaga. Tako da paradoksalno zvuči da je Marksova ideologija najviše „primenjivana“ u zapadnim ekonomijama i demokratijama, koje su razvile „kapitalizam sa ljudskim likom“ i u kome su proleteri ostvarili veliki deo Marksovih prava. Sve se ovo znalo odavno. I videlo uživo, posle pada Berlinskog zida. Kako se svet razvijao, tako su se otkrivale tajne komunističkih sistema. Sigurno se jadni Marks prevrtao u grobu kad je gledao šta se sve radi sa njegovim proleterijatom i to u njegovo ime. Kod nas je bilo slično. Studenti ekonomije su do detalja učili i polagali Kapital, a stidljivo građanske ekonomiste. Udžbenici i profesori su studentima objašnjavali prednosti socijalizma i komunizma nad kapitalizmom a studenti su sve „gutali“. Za ono drugo, tik pored nas, se nije znalo. Osim da se radi o nazadnom sistemu koji će neminovno propasti. Niko nas nije učio kritičkom mišljenju. Nisu ni smeli. Čak i da smo nešto znali, nije se smelo pisnuti. Odmah bi reagovali raznorazni „organi“. Iako je dokaza bilo svuda oko nas. LJudi su masovno odlazili u pečalbu, a budući ekonomisti su učili o prednostima socijalizma. Na sreću, Tito je na vreme odbacio sovjetski model. Tako da se živelo neuporedivo bolje i slobodnije.

Umesto zaključka. Marks je bio i ostao jedan od najvećih mislilaca i naučnika u svetskoj istoriji sveta. Sa hiljadama stranica napisanih tekstova o kapitalu, proizvodnim snagama i proizvodnim odnosima, višku vrednosti, klasnoj borbi i eksploataciji. Oštro je kritikovao prvobitni kapitalizam i privatnu svojinu gde rade deca, a radni dan traje 12 i više sati, gde su uslovi rada zastrašujući, a nadnice niske. Radnički sindikati su uspeli da velikim delom ostvare Marksove humane principe. I to u zemljama kapitalizma. Dok je u državama komunizma i socijalizma bukvalno primenjen čuveni Marksov poklič: „Bauk komunizma kruži Evropom“. Zaista je kružio, i zaista bio bauk. Uglavnom, da li zbog samog učenja, ili zbog gramzivih realizatora, Marksov sistem nije uspeo. Naprotiv, „pojeo“ je mnogo vremena i mnogo ljudi. Dok je tržišni kapitalizam, zasnovan na privatnoj svojini, doveo do blagostanja i Interneta. I pri tom preterao. Učinivši Karla Marksa opet aktuelnim. Današnji kapitalizam, zasnovan na ovolikim nejednakostima, čija se srazmera približava onoj registrovanoj u 19 veku prvobitne akumulacije kapitala, bliskom susretu milijardera i beskućnika i dominantnom naslednom (patrimonijalnom) kapitalizmu, nije dugoročno održiv. Uostalom, čitajte Tomu Piketija i njegovo delo Kapital u 21 veku. Ako se svet ne „otrezni“, Marksova klasna borba će se neminovno vratiti na svetsku pozornicu.

Autor je ekonomski analitičar