oduvek sam smatrao da je čoveku koga savetujete važnije da u kabinetu zaposli psihoterapeuta nego savetnika za medije, jer nit voli savetnike koje tretira kao džakove, nit voli medije koje tretira kao vreće, ali ponekad se čudno ponaša. A i sve više liči na Tonija Sopranosa koji nije imao savetnika za medije, ali je imao psihoterapeuta.

Međutim, kad već ima svetnike koji ga savetuju da citira satirične sajtove kad upadne u blato, pa tvrdi da u Americi na svakih 10 sekundi pogine jedan perač prozora, trebalo bi mu ukazati da bira najgore, jer u Vašim tekstovima, draga Saveta, na svake tri sekunde pogine jedna činjenica.

Vi ste naprosto prevazišli Dragana J. Vučićevića – u Vašem poslednjem odgovoru ne postoji maltene nijedan tačan podatak niti logična opservacija, osim da se ja sasvim slučajno prezivam Petrović. Vi ste najbolja poslovično dobro neobaveštena savetnica za medije u novijoj istoriji Srbije i u svojim odgovorima koje redovno objavljujemo u Danasu kad ih pošaljete (pokušajte to u nekom drugom mediju ove medijske žabokrečine koju ste sa svojim šefom stvorili), ginete češće nego američki perači prozora. Tako da je za Vas sigurnije da budete peračica prozora nego savetnica za medije predsednika Srbije. A i nama bi bilo bolje, jer nesposobne američke perače prozora ne plaćamo iz budžeta, dok nesposobne medijske savetnike plaćamo.

Ako nemate ništa protiv, idemo redom:

SUZANA VASILJEVIĆ: „Ne znam zašto Vas toliko boli činjenica da je za šest i po godina, od kada je Aleksandar Vučić na vlasti, smenjen samo jedan jedini urednik – urednik lista Danas. I da naglasim, ja Zorana Panovića, u prvom pismu upućenom Vašoj novinarki i Vama, nisam ni pomenula. Pomenuli ste ga Vi, jer Vas je zabolelo moje pominjanje te činjenice na Medija festivalu u Rovinju, činjenice koju Vi do danas niste demantovali“.

ODGOVOR: Navešću Vam 12 glavnih urednika koji su smenjeni za šest i po godina od kada je Aleksandar Vučić na vlasti, što će vam valjda biti dosta pošto Vi tvrdite da, sem Panovića, nije smenjen nijedan. Ovako, za šest i po godina od kada je Vučić na vlasti smenjeni su: glavni urednik NIN-a Nebojša Spaić, čak pet glavnih urednika Kurira Branislav Bjelica, Saša Milovanović, Milan Lađević, Ratko Femić i Nemanja Pajić, glavna urednica Politike LJiljana Smajlović („Vučić mi je dao otkaz“ – izjavila u Nedeljniku), glavni urednik Novosti Ratko Dmitrović, glavni urednik Blica Veselin Simonović, glavni urednik Studija B Saša Timofejev, glavni urednik RTV Vojvodine Slobodan Arežina, glavni urednik Aloa Dejan Vukelić… Hoćete još il’ ste već pali s prozora?

SUZANA VASILJEVIĆ: Da li je istina da je Zoran Panović smenjen u jeku izborne kampanje 2016. godine? Jeste.

ODGOVOR: Bravo! Sami ste postavili pitanje i sami tačno odgovorili. Samo moram da Vas obavestim: list Danas nije politička partija već medijska kuća, te nema ništa čudno što do smene na čelu lista dođe u jeku izborne kampanje, u martu, kada se održava redovna skupština akcionara, a akcionari su većinom novinari, nema političara. Mi se bavimo novinarstvom, ne učestvujemo na izborima tako da ne vidim šta ste hteli da kažete u Vašoj impresivno glupoj konstataciji.

SUZANA VASILJEVIĆ: Da li je istina da mu je plata značajno smanjena, da je degradiran sa mesta urednika na mesto „kolumniste“, čije kolumne objavljujete vikendom, da je doveden na rub egzistencije, dok ste Vi, i pored toga što ste glodur lista Danas, napravili sebi ugovore i sa televizijskim kućama N1 i Al Jazeera, kao i listom Nedeljnik? Jeste.

ODGOVOR: Panović je trenutno programski direktor Demostata, stalni kolumnista Nedeljnika, član UO RTS, autor & voditelj emisije Presija na RTV Vojvodine i stalno zaposleni komentator Danasa. Ako volontira na svim ostalim mestima osim na mestu komentatora Danasa, sasvim sigurno je na rubu egzistencije i spremni smo da osnujemo fondaciju „Podrži život Panovića“ ako uspete da dokažete Vaše tvrdnje, te da Vas postavimo za predsednicu fondacije, a da žiro račun za pomoć Panoviću objavljujemo sledećih godinu dana na naslovnoj strani kao glavni naslov, zato što je Panović naš kolega, a ne moneta za potkusurivanje, kao na primer Vama. Međutim, verujem da će Vam Panović garantovano odgovoriti na sve što ste izmislili u Vašem tekstu. Ugovore sa navedenim medijskim kućama imam još iz vremena kada nisam bio glavni urednik, na njihov poziv (e da, za Al DŽaziru ne pišem već dve godine, mojom voljom).

SUZANA VASILJEVIĆ: Da li je tačno da ste na njegovo mesto došli Vi, kao kolumnista satiričar, koga je baš on, Zoran Panović, doveo 2008. godine iz lista Kurir? Jeste.

ODGOVOR: Magarce, konje i savetnike za medije dovode i odvode, mene isključivo zovu. U sve redakcije dolazio sam samo na njihov poziv, nisu me dovodili, pošto mogu i sam da dođem, ako se dogovorimo. Tako me Panović 2009. (a ne 2008.) pozvao u Danas, te sam od nekoliko ponuda na stolu izabrao ovu redakciju, što je bilo najmanje isplativo u tom trenutku, ali najlepše, jer većinu ljudi poznajem još iz opskurnog tabloida zvanog Naša Borba. To što imate lični utisak da se posao svodi da Vas dovode i odvode, pošto ste Vi jarbol za sve barjake srpske politike, više gvori o Vašem poimanju posla. Međutim, ubeđen sam da posle bravura na mestu savetnice Aleksandra Vučića, niko više nigde neće da vas dovede. Moguće je jedino da Vas odvedu.

SUZANA VASILJEVIĆ: I posle svega Vas nije sramota da se hvalite time što ste danas u „sjajnim odnosima“? Pa, to je najmanje što za tog, kako Vi kažete, „sjajnog novinara“, i to je jedino u čemu sam u potpunosti saglasna sa Vama, možete da uradite, posle svega što je on uradio za Vas. I nije meni namera bila da ga branim od Vas. G-dina Panovića će njegov rad da odbrani od svih. Ali na pitanje, koje mi često postavljaju, koliko urednika je smenjeno u Srbiji u poslednjih šest i po godina, odgovor je i dalje – jedan: Zoran Panović, urednik lista Danas.

ODGOVOR: Pogledajte prvi, drugi i treći odgovor, pa ćete najbolje shvatiti zašto je za Vas najbolja opcija da batalite posao Vučićevog ličnog impresivno neobaveštenog potrčka i posvetite se poslu gutačice vatre u nekom dobrostojećem cirkusu. Doduše, možete da proverite da li ima neko upražnjeno meso dreserke lavova, jer ste najpoznatiji po čuvenom SMS-u upućenog sa Vašeg telefona urednicima medijima da budu nežni prema sinu Željka Mitrovića koji je pregazio devojku tatinim kolima. I po zahtevu Jugoslavu Ćosiću da ne objavljuje snimak tuče Andreja Vučića sa pripadnicima Žandarmerije, koji je on naravno odbio jer nema mentalni sklop Vaše omiljenog novinara Gordane Uzelac. Sto odsto spavate mirno?

SUZANA VASILJEVIĆ: A što se Kopaonika tiče, opet me niste dobro razumeli. Nisam ja to „valjanje“ po snegu pominjala, već ono koje je tom lomu prethodilo. I činjenicu da je današnji neprikosnoveni borac za nezavisno novinarstvo, tada kao novinar lista Kurir, sa tadašnjim ministrom finansija, po kopaoničkim kafanama, do ranih jutarnjih sati, radio šta? Razmišljam samo gde je tada bio taj borac u Vama – zarobljen u Kuriru, pa oslobođen u Danasu? I da li bi i danas, da je ta ista politička opcija na vlasti, Vi i dalje sedeli sa njima po raznim restoranima, a neki drugi radili ono što Vi radite danas, a trebalo je da radite i tada?

I nije mene Bata Gašić obaveštavao o Vašim „lomovima“, već kolege to jutro 2005. godine, negde oko 3h, direktno sa Kopaonika, jer kako u ovom Vašem pismu pomenuste, ja sam i tada bila deo „režima“, a i Vi. Ja u Beogradu, Vi na Kopaoniku!

ODGOVOR: Nikada nisam bio novinar Kurira, već od 2006. do 2009. kolumnista Kurira, čime se ponosim. Kao što sada nisam novinar N1 i Nedeljnika, iako za njih pišem kolumne, ali kako to vašoj zlobi objasniti. Tako da kao novinar Kurira nisam ni mogao da budem na Kopaoniku, pošto kolumniste obično ne šalju na teren, već sam tamo bio kao novinar Glasa javnosti, gde sam pre Danasa bio zaposlen, i tog marta poslat da napišem reportažu. Oba lista (i Glas i Kurir) bila su kritički nastrojena prema vlastima, baš ministar finansija s kim sam te večeri, kako kažete – sedeo u kafani, upravo je kasnije pokušao da ugasi ta dva lista, što svi znaju osim ljudi koji se predstavljaju Media adviser Cabinet of the President Republic of Serbia.

Na Kopaoniku je tada bio pun autobus novinara, pa je pun autobusa novinara i bio na večeri sa ministrom na koju smo pozvani, a ne samo ja kako vi pišete. I dobro ste mi rekli da ste i Vi tada učestvovali u organizaciji tog puta kao deo Vlade Srbije, jer evo 13 godina razmišljam: koji su to nesposobnjakovići radili u Vladi Srbije, kada sam tog dana morao sam sebi, uz svesrdnu pomoć Miće Ćulibrka, Gojka Vlaovića i ostalih prisutnih kolega, sa slomljenim skočnim zglobom, da organizujem evakuaciju sa Kopaonika u beogradski Urgentni centar, iako sam bio na službenom putu koji je organizovala Vlada. Hvala što ste mi otkrili ime anonimnog genija!