Majmunska teorema

Naučnici tvrde da su njihovi virtuelni majmuni uspeli da rekreiraju skoro 99,99 odsto radova velikog pisca, iako je jasno da reči u delima nisu pisane nekim određenim redom, već su smeštane u odgovarajuće rečenice. Ovaj koncept baziran je na teoriji verovatnoće koja sugeriše da ukoliko neku prostu akciju ponovimo dovoljan broj puta, ona će proizvesti znatno kompleksniji rezultat. Doktor Ijan Stjuart, matematičar sa Univerziteta u Vorviku, smatra da bi pravim majmunima bilo potrebno preko 13 milijardi godina da besprekorno rekonstruišu svih 3.695.990 karaktera Šekspirovih dela.

Jedino nije jasno zašto naučnici sa Univerziteta u Vorviku nikada nisu probali ovaj eksperiment sa malim izmenama – da majmuni, umesto Šekspirovih, reprodukuju sva Šešeljeva dela.

– Eureka – viknuo bi doktor Ijan Stjuart ushićeno: „Pronašli smo dva majmuna koji su za pola sata besprekorno uspeli da rekonstruišu svih 3.695.990 karaktera Šeksp…, pardon, Šešeljevih dela“.

Međutim, uhvatio bi se za glavu stari dobri doktor Ijan, oba učesnika u eksperimentu pristala su da sarađuju samo ako im se garantuje anonimnost, tako da šira javnost nikada neće saznati imena i prezimena ovih heroja nauke.

– Obojica, naime, ne žele da im se imena povezuju ni sa Šekspirom, ni sa Šešeljem. To je lako objašnjivo – svaki majmun na kraju shvati da je bolje ići u Evropu – reći će doktor Ijan Stjuart po okončanju konferencije za novinare. Posle koje će, u trenucima dokolice, početi da proučava Srbe. Jako zanimljiva vrsta. Sa brojnim podvrstama.

Ipak, ono što je sigurno – u ovom eksperimentu nije učestvovao Miloš Bojanić, ovdašnji narodni pevač i pobednik „Farme“, jer postoje jasni tabloidni dokazi da ima alibi. On je u vreme dok se sve to naučničko eksperimentisanje odvijalo otišao da se učlani u Srpsku naprednu stranku. Takođe je lako dokazivo da u eksperimentu nije učestvovao ni Aleksandar Vučić. On je, pogađate, svečano primio novog člana, izrazivši zadovoljstvo „što naša zalaganja ceni i čovek poput Miloša Bojanića“.

– Bravo. Lošmi, kralju… Pozdrav Braćali… – odmah je transfer uglednog Bojanića propraćen i adekvatnim povicima članstva SNS, ljudi vazda spremnih za promene, kako lične, tako i državne. I svesnih da je mnogo bolje kad „dva loša učlane Miloša“, nego kad dva loša, ne do Bog – ubiju Miloša. Ko što kaže narodni pesnik.

I kao što se pre 11 godina u ovo vreme u DOS učlanjivao svaki veseljak sa smislom za kratkoročne procene razvoja situacije, tako sad, pri kraju ere DOS-a, primećujemo sve više fasciniranih planom i programom SNS. Recimo, pomenuti Bojanić Miloš, lice odranije poznato organima gonjenja, ugledni antisemita i mrzitelj svega što nije srpsko, o čemu je više puta javno govorio u dugim noćnim satima direktnog prenosa na nacionalnoj frekvenciji, rešio je da pomogne u evropskoj, kulturnoj, moralnoj i duhovnoj transformaciji Srbije, kol’ko može. A SNS nas je doveo u dilemu – da li se oni spremaju da preuzmu Srbiju, ili je njihov primarni cilj preuzimanje svih programskih sadržaja Televizije Pink. Znatno ranije, naime, već su zavrbovali „Kursadžije“ za svoju odličnu ideju, pa smo sad potpuno mirni u pogledu toga šta će se pojaviti na ekranu TV Pink kada bližnjeg prolećnog dana SNS proglasi pobedu. Neće biti bubnjara i drugih vanrednih sadržaja, ko onomad, već će se program nastaviti po unapred predviđenoj šemi. Jer su ionako svi akteri programa već članovi vladajuće partije. Istorija je učiteljica života, rekao je Ž.M., kineski mudrac iz šestog stoleća pre Hrista.

Toliko interesovanje za naprednu evropsku Srbiju, čak i onih koji nikad ranije nisu bili ni blizu tog ideala, praktično potvrđuje glavni princip majmunske teoreme – dakle, ukoliko neku prostu akciju ponovimo dovoljan broj puta, ona će proizvesti znatno kompleksniji rezultat. Na taj način Srbija će dobiti skupinu svestrano obrazovanih ljudi – em što znaju da reprodukuju svih 3.695.990 karaktera Šešeljevih sabranih dela, znaju da reprodukuju i „Odu radosti“.

Kakvi genijalci!