Recimo jučerašnje:

„Kandidat za gradonačelnika Miljan Damjanović obišao je danas teritoriju Opštine Zemun, koja je po svom efikasnom načinu rada svojevremeno postala najpoznatija opština u celoj Srbiji, baš u vreme kad su radikali bili na vlasti.

– Radikali su bili stožer vlasti kada su se gradila najbolja naselja, kao što su danas velelepne Busije, Plavi horizonti, kada smo rekonstruisali pozorište u Zemunu, današnji Madlenijanum. Pokazali smo da se htenjem, voljom i željom sve može ostvariti – rekao je Miljan Damjanović.

Ostalo je upamćeno da je Zemun tada bio jedina opština u Srbiji čiji je predsednik opštine, prof. dr Vojislav Šešelj, sve građane primao od jutra do sutra i uspešno rešavao sve probleme“ – piše u ovom saopštenju.

Kako je stvarno izgledala radikalska vlast u Zemunu devedesetih: pa recimo, sazidano je 17.000 bespravnih objekata, najviše dvospratnih, trospratnih i trosobnih kioska, a većini je nedostajala infrastruktura, struja i voda. Bespravno je prodato 7.000 placeva. Jedna radikalka uselila se u stan porodice Barbalić, iz koga nije izašla do danas. Ajd što nije izašla, nego je i postala vlasnica stana porodice Barbalić.

Aleksandar Vučić bio je u to vreme direktor Hale Pinki, i samo par dana posle imenovanja, u tom objektu izbio je požar.

– Naći ćemo krivca najkasnije za tri dana! – rekao je mladi Vučić tada, ali je od tog obećanja prošlo otprilike 20 godina.

Tada je u Zemunu uvedene i Kancelarija za brze odgovore, doduše ne pod tim imenom, već su građani u glavnoj ulici često viđali Vučića kako trči ka sedištu Srpske radikalne stranke, kada bi ga vojvoda Šešelj pozvao na konsultacije.

Srećom, danas u Zemunu nisu na vlasti radikali, nego neki naprednjaci, pa nema da brinete.