SMS za DSS

Vang Mu, saopštila je kineska policija posle provere otisaka prstiju i broja članske karte, sigurno nije Dragan Šormaz, Smederevac sa poslaničkim imunitetom. Slobodan ko ptica, za razliku od Vang Mua, Šormaz je ovih dana otkrio da ono što se godinama šuškalo glede uvreženih navika Vojislava Koštunice, lidera nečega što se zove DSS, izgleda – nije samo stereotip dokonih novinara i drugih antiDSS elemenata. Koštunica, može se naslutiti iz Šormazovih opservacija, u poslednje dve godine uopšte ne komunicira sa poslanicima i ostalim pomoćnim osobljem svoje personalizovane stranke. Ponaša se ko osuđenik na električnu stolicu, iako se u krivičnoj evidenciji vodi kao neosuđivano lice. Plus doktor. A kako se to ponašaju neosuđenici na električnu stolicu, plus doktori? pitaćete sigurno. Uobičajeno – uglavnom sede pred TV prijemnikom i gledaju „Farmu“.

Tako je Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, čiji se funkcioneri takođe ponašaju uobičajeno – sede kod kuće i gledaju „Farmu“ – bila sumnjiva SMS komunikacija u kajronima tokom tog dražesnog rijaliti DSS i SMS šou programa. „Glasam za Zoricu, Ćeranići napolje… Vojo, gde si?“- promakao je ekranom kajron sumnjive sadržine kada se cela Uprava za izvršenje krivičnih sankcija prenula iz osmatranja upravo razbuktale svađe između mlađahnog repera i legendarnog, ali bivšeg, poslanika SPS… Koja umalo da preraste u tuču sa fatalnim ishodom, zrelu za dobre krivične sankcije. „Mina do pobede! Firči je car! Evo sam, Dragane, kod kuće, gledam Farmu“- odgovorio je anonimni pošiljalac SMS poruke.

„Raka napolje! Đus je legenda… Vojo, nisam te video dve godine, kad ćeš doći malo do stranke. Imam svašta da ti pričam. Tvoj Dragan“- sledilo je SMS kajron-objašnjenje, baš u momentu kada je onaj legendarni, ali bivši poslanik SPS, pominjao materinu onom reperu, mada ne „Materinu mazu“ Čika Jove Zmaja. Pošto program nije obrazovnog karaktera, nego više o-bože-me-oprosti karaktera. „Dragana je drolja! Ćeranići do pobede… Ne mogu da dođem u stranku, gledam Farmu. Doći ću dogodine. Tvoj Voja“- promicalo je ekranom. „Gagi Đogani legendo! Smederevo te gotivi… Ali dogodine ja neću biti u stranci, Vojo, brate“- usledio je odgovor. „Ubacite Džeja! Pozdrav sa Dorćola za najvećeg cara… Nego, gde ćeš biti, Dragane“- bilo je krucijalno SMS pitanje onog Voje. „Biću kod Tome, a možda i kod Palme… Ubacite Voju!“- ukucao je Dragan. „Ubacite Voju!“- ukucao je potom i Voja. Onda je Uprava za izvršenje krivičnih sankcija zaključila da po srpskim zatvorima cveta mobilna telefonija. Mada je to bio samo kraći razgovor u okviru Glavnog odbora Demokratske stranke Srbije.

Na kraju je Dragan Šormaz obukao ružičastu haljinu i krenuo u potragu za mladoženjama. Potom se oglasila i kineska policija. Iako je događaj tipično srpski. Šormaz je naime godinama bio član DSS. Svi su ga na vreme upozoravali u šta se upušta. Ali Šormaz ne bi bio Šormaz, da im je poverovao… Sada svi srpski mobilni operateri snimaju reklamu sa samo jednom kratkom porukom: „Mobilni je sloboda“. Pri čemu će samo jedan mobilni pretplatnik ushićeno vikati: „Mobilni, Slobo, slobodo“. A nije Dačić. Taj osumnjičeni već godinama prati „Farmu“, ali „Farma“ ne može da isprati njega. Sve to, ako reč „Farma“ posmatramo šire od malog ekrana. Recimo, na „plazma“ televizoru. Ili kroz fokus novije političke istorije. Ko bi, naime, poverovao da će desetogodišnjicu revolucije u oktobru njen glavni akter dočekati u kućnom pritvoru. Dobrovoljnom. Te oni koji misle da je Peti oktobar bio do sada najveći rijaliti šou, imaju za pravo.

Bizarne vesti u Srbiji daleko su od zabavnih, poput one kineske o sudbini vickastog Vang Mua. Tako smo ovih dana doznali da će iz budžeta biti izdvojeno tričavih 36 miliona dolara odštete za nekakav satelit. To „nebesko telo“ naručio je svojevremeno Prvoslav Davinić, ministar vojni, iz nepoznatih razloga. Dotični Davinić – ovo je tek impresivno – takođe iz nepoznatih razloga ne dopisuje se sa prijateljima i rodbinom preko kajrona tokom emitovanja „Farme“.

Svaki Srbin živi u ubeđenju da je ministrovanje Prvoslava Davinića planski organizovano radi snimanja skrivene kamere „Nemoguća misija“. Teško je, naime, poverovati da živ čovek, kome je nekim čudom od svih raspoloživih afera promakao jedino „Votergejt“, može da napravi toliko nadahnutih i uzvišenih stvari za manje od dve godine ministrovanja. Funkciju ministra odbrane nasledio je od Borisa Tadića, koji je postao predsednik. Što je ispalo daleko zgodnije nego da je Tadić nasledio njega, a on postao predsednik. Dok još nije otkrio u sebi smisao za biznis stanovitog sir Olivera („halo Bing, kako brat, ima ovde neka gomila šljemova i satelita, cijena – prava sitnica“), Davinić je u reformu vojske krenuo po receptu – što da otpuštamo višak i dajemo im otpremninu, kad možemo da pristupimo prirodnoj selekciji. Brojno stanje vojske za njegovog vakta smanjivalo se iz dana u dan. Takoreći rapidno. Dečačku maštariju o iskrcavanju srpske vojske na Mesec, mali korak za čovečanstvo, ali veliki za vasionu, pokušao je da ostvari pred samo ražalovanje. Zakupio satelit, ostalo je još samo da Mile „Pancir“ Dragić isporuči skafandere i specijalne šlemove za bestežinsko stanje, ali smeniše ga oni koji nemaju viziju o opštenarodnoj odbrani i društvenoj samozaštiti u kosmosu. Prvoslava je na mestu ministra vojnog zamenio patolog-obducent. Tako da nam računi stižu s malim kašnjenjem, a efekti su veseli ko obdukcioni zapisnik.

A sve bi bilo drugačije da je pre 65 godina đeneral Draža Mihajlović pobedio. Srbija bi već 1948. bila primljena u Evropsku uniju, pa bi građanstvo, umesto na Goli otok, masovno putovalo u Brisel. Da ne beše govora Vuka Draškovića prošlog vikenda na Ravnoj gori, nikada ne bismo saznali da je Nikola Kalabić nosio bedž „Za evropsku Srbiju“. Četnici, osobe „kežual“ imidža, ratovali su uglavnom sa vizijom o Sporazumu o stabilaziciji i pridruživanju.

Četnička evropska misija nije uspela, pa 65 godina kasnije prosečan Srbin sedi 10 sati pred televizorom, gleda „Farmu“ i kuca SMS poruke… Čeka da nešto padne s neba. Makar to bio satelit. Neviđen, ali pošteno plaćen.