Kako se slažu postizborne kockice, Boris Tadić će biti novi srpski premijer. U to ime, citiraću delove teksta koji je na ovom mestu objavljen pre dva meseca:
Svi oni koji se po televizijama, makar iole ozbiljnije bave političkim analizama i prognozama morali su čuti, videti, pa samim tim i reći ono što je bilo uočljivo sa Meseca: Tadić i partija mu, naprosto moraju, ili dobiti predstojeće izbore, ili makar, obezbediti rezultat koji im garantuje prisustvo u budućoj vladi. Ako se to ne bi i dogodilo, belodano je jasno da bi demokrate, konkretno i Tadić, izgubili i predsedničke izbore, onda kad im vreme bude.
Sve se to dalo iščitati ne samo zbog potpuno personalizovane, pa i personifikovane kampanje (koja je u medijskom smislu, uz sav doprinos trusta marketinških i medijskih lumena, bar po već viđenom, najbleđa od kada se ta stranka takmiči na izborima) gde je svaki detalj bio posvećen isključivo B.T., već i zbog jasne strategije i taktike te partije, koje su bile projektovane za samo jedan ishod – ne izgubiti!
Sa pobedom, apsolutnom ili relativnom, otvaraju se bar dve mogućnosti. Prva, rusko-crnogorski recept o rokadi predsednika i premijera ( zato se ni po koju cenu nije licitiralo sa imenom budućeg premijera) i drugo, ako bi se docnije ipak, pobedilo na predsedničkim izborima, tada bi, ovoga puta po Miloševićevom receptu, vlast bila tamo gde je Tadić. I sve je isto kao lani, Đurđevdan zeleni…
Zašto o ovome nisu govorili razni analitičari po mnogobrojnim ovdašnjim televizijama? Pa, ili to nisu ukapirali, što je manje verovatno, ili ih je klepio sindrom tri majmuna (sa rukama preko očiju, ušiju i usta prim. D.B.), naročito one među njima koji su to činili za lepe novce. Ovo drugo mi deluje znatno prihvatljivije.
Razlog za ovo podsećanje manje je zbog narcisoidne potrebe jahanja na sopstvenom egu (ima i toga), a više je samoinicijativno „dizanja repa“ novina koje držite u rukama. Dakle, napisali smo!
To što je plasirano na televizijskim stranama, između Basare i ukrštenice, lakog i šarmantnog štiva i razbibrige, ne umanjuje mi osećaj zadovoljstva. Odlično društvo. Zar se novine, najčešće, ne čitaju od nazad?
Dabome da mi ne pada na pamet da sebe, na prečac, uključim u mnogobrojno pleme političkih analitičara. Ne bih da vređam svojim prisustvom onih pet, šest znalaca koji to uistinu jesu, ali ne bih ni da se mešam sa preostalom gomilom surih neznalica, uglavnom profesionalnih čitača novina i verbalnih kavgadžija po opskurnim prestoničkim bircuzima. Loše je to društvo…Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
