TELEtina - medijska

"Daun ander" baš prija Novaku Đokoviću.

Poneki novinski napis - doduše retko - dobije nastavak, a da to nije bila prvobitna želja autora, još manje uredništva lista u kojem je objavljen.

Ako je Šolak - toliko od Vučića i njegovih čauša spominjani i oblaćeni - uistinu (su)vlasnik nekolikih elektronskih medija i najveće kablovske distribucije, zašto ne bi sačinio reprezentaciju televizijskih novinara i njihovih ostvarenja i sakupio ih na istom mestu?

Kad god iz stvaralačkog trougla Lekić-Polić-Lončar izađe novi - po pravilu, izvanredan - proizvod, navek postane uzrok seizmološkog podrhtavanja - brukom i sramotom cementiranog - srpskog medijskog tla.

U nedelju, građani našeg zapadnog sus(j)eda biraju predsednika republike. Dobro, predsednicu.

Hajde da obnovimo gradivo: novinarke Tanja Aleksić i Emina Kovačević (donedavno i Jovana Štetin) za nedelju pre podne pripremaju na N1 televiziji emisiju "7 na N1", dakle, subjektivni izbor objektivnih događanja tokom minule sedmice.

"Koga još (i čime) može da iznenadi ministar Velja Ilić? Recimo, mene: u kopaoničkoj epizodi ovog lika ostao sam, priznajem, šokiran..."

Da ste televizijski intervjuer u Srbiji, da li biste poželeli ovih dana atraktivnije goste od Dragana Đilasa i Sergeja Trifunovića?

Sve ono što naša Srbijica nije - avaj, a morala bi biti - od politike i ekonomije do zdravstva, prosvete i kulture... izvesno jeste, zemlja hiljade kolumnista.

Sedam godina je minulo kako nam se ogledalo stvarnosti razbilo na dva dela: na orijaški i malecki, jedva uočljiv. Naš narod kroz legendu kaže da sedam godina traje i nesreća onom kome se ogledalo razbilo. Bojim se da će naša potrajati...

Šta razdragani pratilac usluga Medijskog javnog servisa (pro)evropske Srbije, u širokim narodnim masama poznatog i kao RTS, može da odgovori na referendumsko pitanje Olivere Jovićević, urednice emisije interpukcijsko-znakovitog imena 'Upitnik', kada je ono ovako formulisano: Da li će presuda atentatorima (misli se, naravno, na premijera Đinđića prim. D.B) označiti kraj upotrebe zločina u srpskoj politici?

Danas ću o nekoliko autora čiji rad kao gledalac vrlo cenim, a kao zanatlija izuzetno poštujem (Mićko Ljubičić, Voja Žanetić, Draža Petrović, Olja Bećković, Zoran Kesić i "Njuzovci"), o tri emisije ( "Pljiž", "Utisak nedelje" i "24 minuta") koje se emituju na tri televizije: jednu, gotovo isključivo gledam (N1), drugu, tu i tamo, sa valjanim razlogom (Nova S), treću, gotovo nikada, sem subotom u 21 čas (Nula Dva).

Srećan sam kada čitaocima ove rubrike mogu da ponudim ili preporučim za čitanje, slušanje ili gledanje, nešto suvislo, lepo, pametno, maštovito, zanatski profesionalno... ono što se u svetu ozbiljnih i odgovornih medija nudi publici.

Scena je sledeća.

Nekako s jeseni, pre četiri godine, Slaviša Lekić je objavio knjigu "Svaka čast Vučiću", u kojoj je ozbiljno arhivarski ponudio čitateljstvu raspon dvodecenijskih izjava tadašnjeg srpskog predsednika Vlade.