TELEtina - medijska

Sedmu subotu, a osmi put, desetine hiljada i desetine hiljada i desetine hiljada gnevnih ljudi u koloni nezadovoljstva šetaju glavnim prestoničkim ulicama.

Svoja božićna izdanja ovdašnje novine i "novine" spakovale su u dvobroje, trobroje, u četvorobroj, čak.

Gugl, najpoznatiji i najpopularniji internetski pretraživač, u godini kojoj beležimo poslednje dane, proslavio je dvadesetogodišnjicu postojanja i uspešnog poslovanja. Ta kompanija je još kao "tinejdžer", svojim spektakularnom izumom, postala globalni fenomen druge decenije Dvadeset prvog veka

Okonovogodišnji dani, tradicionalno već, okvir su za objavljivanje raznoraznih rang-lista i promovisanje osoba poređanih po redosledu, odnosno količini svoje uspešnosti. Ima tu, opet tradicionalno, svega i svakoga.

Novosadska produkcijska kuća Panorama desetak godina već televizijsko gledalište (po)časti - ono koje prati programe RTV, najčešće i najviše - sa dokumentarnim serijalima, naglašeno razuđene tematike: "TV Ja", "Putevi nade", "Ime sokaka mog", "Vojvođanska rokenrol priča".

Da nastavim gde stadoh minulog utorka, sa inverzijom u naslovu, budući da će danas pažnja biti usmerena više na odgovore negoli na pitanja. Sa ubedljivim razlogom, nadam se.

Ne sećam se - a dugo, i još relativno, dobro pamtim - da je televizijski intervju (ovog puta dva) toliko uzburkao, pa potom i zamutio površinu domaće medijske baruštine.

Služiti se makar još jednim jezikom pored maternjeg, pri koncu druge decenije dvadeset prvog veka, čini se potpuno normalnim i to ne samo u kontaktima sa strancima, već u svakodnevlju, u najširem smislu:

Senzacionalna pobeda fudbalera Crvene zvezde nad svetskim brendom, preslavnim i najvećim i najcenjenijim trofejima okićenim Liverpulom, bacila je dobar deo nacije u retko zabeleženu euforiju.

Prošle sedmice sam učestvovao u snimanju dokumentarnog filma o životu i izuzetnoj karijeri Lasla Tota, nedavno preminulog kolege, sa kojim sam - baš kao i sa još nekolicinom dragih ljudi i izuzetnih profesionalaca - odvadio najlepše parče novinarstva u, takođe pokojnoj, Televiziji Novi Sad.

Srpska televizija N1 - ako ne grešim - baš danas ulazi u petu godinu postojanja i rada.

Dok je Mladen Krstajić, selektor(?) fudbalske reprezentacije, bauljao po bespućima sopstvene(?) nedoslednosti i - u nedostatku istinskih argumenata - optuživao novinare "kako im ni bog ne može ugoditi"...

Izbivajući iz svog doma osam ranooktobarskih dana - sticajem tehničko ili tehnoloških okolnosti - bio sam primoran da buljim u televizor koji je nudio domaće programe isključivo sa nacionalnom prohodnošću.

Eksplozivni razvoj medija, elektronskih posebno, internetskih portala i pojava nekolikih, globalno popularnih društvenih mreža u poslednjih desetak godina, uslovili su revolucionarne promene u komunikaciji političara sa svojim sledbenicima i potencijalnim glasačima.

U okviru - minulog vikenda održanog - rovinjskog medijskog panađura, regionalna televizija N1 sa svoja tri emisiona centra, organizovala je javni panel "Nemojte što zamjeriti"...