TELEtina - medijska

Bubamara je opet veselo skakutala po zelenom tepihu nadaleko čuvenog hrama fudbala.

Televizija N1 ima dve emisije, na prvi pogled potpuno različite, koje svaka na svoj autorski način, bacaju pogled u retrovizor naših života, dok za to vreme, mi - kolektivno i pojedinačno - srljamo ko zna kuda.

Pol Endrju Vilijams snimio je za BBC igrano-dokumentarni film "Ajhmanov šou".

Posle bezmalo tri meseca, ljudi sa srpskih ulica gneva i nade, dobili su nešto, relativno opipljivo:

Još jedan izvanredan proizvod iz novinarske manufakture Polić-Lekić-Lončar.

"Predsednik države na konferenciji za novinare, povodom dobijanja kandidature Srbije za člana Evropske unije: koliko samoljublja, samozadovoljstva, i neskrivene želje da (se) vlada trenutkom večnosti."

Na jučerašnji dan prošle godine, šokantno nenadano, napustio nas je Slobodan Boba Stojšić, osnivač, ključni kreator i dugogodišnji direktor novosadskog Radija 021.

Sedmu subotu, a osmi put, desetine hiljada i desetine hiljada i desetine hiljada gnevnih ljudi u koloni nezadovoljstva šetaju glavnim prestoničkim ulicama.

Svoja božićna izdanja ovdašnje novine i "novine" spakovale su u dvobroje, trobroje, u četvorobroj, čak.

Gugl, najpoznatiji i najpopularniji internetski pretraživač, u godini kojoj beležimo poslednje dane, proslavio je dvadesetogodišnjicu postojanja i uspešnog poslovanja. Ta kompanija je još kao "tinejdžer", svojim spektakularnom izumom, postala globalni fenomen druge decenije Dvadeset prvog veka

Okonovogodišnji dani, tradicionalno već, okvir su za objavljivanje raznoraznih rang-lista i promovisanje osoba poređanih po redosledu, odnosno količini svoje uspešnosti. Ima tu, opet tradicionalno, svega i svakoga.

Novosadska produkcijska kuća Panorama desetak godina već televizijsko gledalište (po)časti - ono koje prati programe RTV, najčešće i najviše - sa dokumentarnim serijalima, naglašeno razuđene tematike: "TV Ja", "Putevi nade", "Ime sokaka mog", "Vojvođanska rokenrol priča".

Da nastavim gde stadoh minulog utorka, sa inverzijom u naslovu, budući da će danas pažnja biti usmerena više na odgovore negoli na pitanja. Sa ubedljivim razlogom, nadam se.

Ne sećam se - a dugo, i još relativno, dobro pamtim - da je televizijski intervju (ovog puta dva) toliko uzburkao, pa potom i zamutio površinu domaće medijske baruštine.

Služiti se makar još jednim jezikom pored maternjeg, pri koncu druge decenije dvadeset prvog veka, čini se potpuno normalnim i to ne samo u kontaktima sa strancima, već u svakodnevlju, u najširem smislu: