Jedna od verbalnih petardi koje iznad glava znatiželjnika ispalio Bojan Pajtić – preuzevši rukovođenje Demokratskom strankom – beše i ona o formiranju takozvane vlade u senci. Ideja poprilično otrcana na ovim političkim prostorima u minula četvrt veka, pre svega stroga što bi se ista vrlo brzo nakon gromopucateljne detonacije, izgubila u svakodnevlju. Bez realizacije, naravski…
Nekako s kasnog proleća, pre šesnaest godina, svedočio sam ipak, i jednom ovoplaćenju. Naime, u Novom Sadu je tada formirana prva pokrajinska vlada u senci. Nakanu vojvođanskih Reformista i Lige Socijaldemokrata podržala je i Demokratska stranka, uz prećutnu saglasnost gradskih odbora SPO i DSS. Mile Isakov, na konvenciji izabrani „premijer“ se, uz nekolike partijske ličnosti, oslonio na „ministre“ koje je odabrao van sfere politike, među uglednim i u svojim profesijama dokazanim privrednicima i doktorima nauka, ili među poznatim i izuzetno cenjenim umetnicima i sportistima.
Nakon što je proklamovan ključni cilj – borba protiv Miloševićeve diktature – pojedinci imenovani za određene resore, tom zgodom su detaljno izneli planove za budući rad. Usput, to je bila i prilika da vojvođanska javnost bude obaveštena ko će, kada jednog dana strahovlada padne, rukovoditi tom pokrajinom.
Ogromna većina medija, međutim, duboko pod skutima bračnog para iz Tolstojeve, sa gromoglasnom tišinom su ceo događaj ignorisali, a iz Banovine, gde je stolovala tadašnja vlada, moglo se čuti samo bezbrižno puc-puc-puc… da li od prsluka ili od…
Behu održana još dva-tri sastanka ljudi „u senci“, i sve je potom prekrio šaš zaborava.
Istovremeno, u Novom Sadu je već drugu godinu, vrlo dobro i efikasno funkcionisala „opoziciona“ vlada, formirana ne samo od nabrojanih stranaka koje su, ovako ili onako, podržale i formiranje vlade u senci, već i uz učešće nekoliko pojedinaca angažovanih na oba zadatka.
I šta se desilo? Iako u znažnom četvorostrukom obruču (okrug, pokrajina, republika, savezna država) sa minimalnim ingerencijama i sa vrlo tankim budžetom, gradska vlast je uspevala da dobro funkcioniše i pritom ni na koji način ne razočara sugrađane koji su joj na izborima 1996. pružili onoliku podršku.
Šta je naravoučenije? Koliko god vlast bila mala i ograničena, u smislu političke realizacije makar, navek je jača i delotvornija od pukog opozicionog zakeranja.
Sećate se seljaka, duboko negde u Srbiji, koji je uoči nekih izbora domaćinski ugostio Draškovića Vuka, poklonio mu jabuku, a na pitanje gosta da li će i glasati za njega, odgovorio da hoće, tek kada ovaj na izborima pobedi!
Jer, vlast je vlast. A vlade u senci i slične kerefeke, tek su jeftini politički marketing i žvaka za medije.
Za lađenje usta – kazali bi u Sremu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
