Izbivajući iz svog doma osam ranooktobarskih dana – sticajem tehničko ili tehnoloških okolnosti – bio sam primoran da buljim u televizor koji je nudio domaće programe isključivo sa nacionalnom prohodnošću.
Daljinski upravljač je bio, u tom smislu, precizno „obučen“: RTS, Prva, O2, Pink, Hepi. Redosled biranja je bio, vrlo demokratski, meni odvolje.
Ovom zgodom, evo razmišljanja slučajnog gledaoca, samo o jutarnjim programima. U nebitnim detaljima prilično su različiti, u ključnoj odrednici – po meni makar – nepodnošljivo su istovetni.
Dakle, od stanice do stanice, razlike su već u imenu programa, dužini trajanja, veličini studija, scenografiji, zanatskoj (ne)obučenosti reportera, (ne)kvalitetu domaćina programa.
Recimo, veličina studija: neki su raskalašno, a bespotrebno ogromni, tako da je voditeljima neophodna solidna kondicija za špartanje po njima, jedan je, opet, toliko malen, pa kada su njemu četiri gosta, plus dvoje domaćina, scena podseća na čekaonicu prigradske ambulante u vreme epidemije gripa. Scenografije su na skali od nemaštovitih, odavno već viđenih, do teškog kičeraja prepunog veštačke flore u raznim veličinama i oblicima. (Za faunu su, pretpostavljam, zaduženi urednici i vlasnici.)
Reportera ima zanatski vrlo potkovanih, ali i živopisnih likova, bolno nepismenih, i njihovih čudnih gostiju, tako da ti segmenti više liče na Skrivenu kameru.
Domaćini najčešće rade u parovima. Jedan – vrlo očito, sasvim svež i neuigran ženski dubl – podsetio me na dve učenice, teške štreberke, koje sede u istoj skamiji, trude se svojski da se umile učiteljici i razredu celom, a intimno se opasno ne podnose. Onda poznati par koji je i ime udenuo u naslov programa, prepun sebe, često nedopustivo arogantan, ponekad nedovoljno pripremljen za teme i za goste, ali su hm, hm… zvezde!
Potom, par u kojem dominira urednik – šarmantna koleginica mu je tu više kao dekor – a koji, taj urednik, razgovara sa gostima kao na nekoj kućnoj zabavi, obavezno „na ti“, sa kao, duhovitim opaskama, uz korišćenje glasina, insinuacija, sarkastičan osmeh i poruku: mogu kako ja hoću!
I, dabome, par o kojem ne želim ni prostu rečenicu da napišem. Ni o njima, ni o njihovom bućkurišu. Ne zaslužuju!
Nisam napisao imena likova koje sam tek ovlaš opisao, niti stanica u kojima rade. Prepoznaće se. Ako ne oni sami, čitaoci, uveren sam, hoće!
Jedna osoba ipak zaslužuje da bude spomenuta punim imenom i prezimenom, budući da je lepih manira, obrazovana, vrlo pripremljena za sve što je toga jutra očekuje, sa prelepim glasom, besprekornom artikulacijom, sa savršenim poznavanjem akcenata. I osmehom koji relaksira sagovornike i „preko rampe“ šalje dobre vibracije, koje nam, u ovim odvratnim vremenima, tako nedostaju. Ona je Nataša Miljković sa TV Prva.
Sve ove programe istovetnim čini apsolutna segregacija i amputacija bilo kog slobodnog, ili nezavisnog političkog razmišljanja. Ne mislim pritom isključivo na predstavnike opozicije, već na ljude iz raznih društvenih sfera, koji maju negativno ili kritičko mišljenje o aktuelnom režimu. Ništa! Niko!
Ilustracija: Petog oktobra su u narečenim studijima bili Komrakov, Šešelj, Bojić, Dačić… i, indirektno, Vučić, Vučić, Vučić… u nekolikim pojavnim oblicima.
Na sreću, ova televizijska prinuda mi je okončana. Vratio sam se svom prijemniku i programima koje sa zadovoljstvom biram i gledam. N1 televiziju, uz ostale…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
