Joj, kako su se poneki ljubitelji (ili se kaže ljubimci?) pozorišta uzbudili, jerbo žiri Sterijinog pozorja nije dodelio sve predviđene nagrade?
Idiii ? Žiri, radio, dogovarao se, preglasavao se … i – buć! Ni prvi, a vala, ni poslednji skup nekoliko ljudi koji je u nečemu pogrešio.
A da pitam ja naivno, kako su vajni pozorištarci saznali za tu, kao, bruku? U Novom Sadu svi bili nisu, jer da jesu primetio bih žešću frku u varoši, kao što to beše onih slavnih godina (pre)minulog veka, kada je grad živeo sa svojim(!) obožavanim festivalom. A bilo je tako, da gde god pogledaš, eto znanog glumca ili glumice, izuzetno su bile posećene rasprave za okruglim i nim astalima, zaposednuti svi hoteli, prepune kafane popularnih likova i velika gužva pred svaku, odavno rasprodatu predstavu. A onda je stizala sterijanska noć… Nije bilo kulturnog pregaoca ili novinara od imena i dela, koji u svoj kalendar nije zaokružio tu prolećnu sedmicu. U Novom Sadu se tada moralo biti!
Pratio sam minulih dana – da nastavim pitanje – raznorazne medije i teško da sam mogao da naletim na slovo ili reč o ovoj teatarskoj smotri. U anketi tim povodom snimljenoj na lokalnoj televiziji, bilo je naprosto (o)tužno gledati, koliko Novosađani ništa ne znaju o Igrama.
Televizija Novi Sad, u kojoj sam kadgod sa ponosom delao, je decenijama, iz večeri u veče, pripremala hroniku igara, koja je bila više, čak i od zvaničnog pratećeg programa. Jer, koga nije intrevjuisao voditelj hronike, recimo, Sandra Langerholc, Slobodan Selenić ili Ljubije Ršumović, ili kome se, te iste večeri, o predstavi nije oglasio, na primer, Dalibor Foretić, Mani Gotovac, Vava Hristić ili Muharem Pervić, džaba mu pozorišnog truda bilo.
Koncem osamdesetih, koleginica Zaga Radović i ja smo bili ispred i iza talentovanog tima mladih ljudi koji su pripremali Sterijaviziju, celodnevni program posvećen igrama.
A onda su, sa novim vekom, većinu poslova u ovoj nesrećnoj zemlji, uz časne i retke izuzetke, u svoje ruke preuzeli, uglavnom, amateri. Ali, dnevnoj politici i njenim udarnicima skloni, likovi. U Pozorju su znalce i profesionalce, počeli da zamenjuju suri amateri. I kada bi se uspostavilo nešto suvislo i iole čvrsto – a jeste! -, došli bi, što je moguće brže, novi diletanti, još gori i nesposobniji, da se narugaju, kao po pravilu, za njih, tuđem gradu i decenijama, njegovom, miljenčetu.
Sada je, kao, veliki blam što je žiri učinio, to što nije učinio.
A šta bi sa Igrama? Identitetom, koncepcijom, prestižom, ugledom, perspektivom…?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
