Bezumni čin

Zgražavanje i neverica su bili još veći kada je obelodanjeno da ubica nije imao povod za zločin već je „nezadovoljan životom“ odlučio da nožem napadne prvog prolaznika na koga naiđe.

Kako se moglo pročitati u medijima N.Đ. star 28 godina, osumnjičen za ubistvo, policijskim inspektorima priznao je da je Miloša M. starog 25 godina izbo nožem u ranim jutarnjim časovima ispred ulaza u zgradu u ulici Dimitrija Tucovića iako ga pre toga nikada nije video. U policiji je kazao da je posle „blejanja na Tviteru“ odlučio da se obračuna sa prvim koga vidi. Tako je zbog neshvatljive obesti N.Đ. ugašen jedan mladi život. Navodno, ubica potiče iz imućne požarevačke porodice a u Beogradu je živeo u stanu koji su mu kupili roditelji.

Beograd je grad u kome se često dešavaju ubistva ali ni oni sa najdužim sećanjem ne pamte ovako opskuran i jeziv zločin koji je jednu porodicu zavio u crno. Nakon ove surove likvidacije nameće se nekoliko zdravorazumskih pitanja. Prvo je, da li postoji način da se građani sami zaštite u ovakvim slučajevima? Kao što je poznato, u Srbiji je zabranjeno civilima da nose vatreno oružje van kuće. Nakon te zabrane, noževi i druga sečiva su postali glavno oružje u uličnim obračunima.Takođe, zabranjena je i upotreba noževa u samoodbrani što faktički onemogućava zaštitu od napadača. Ako građanin zabrinut za svoju sigurnost nosi sa sobom sečivo određene dužine suočiće sa sankcijom zbog nedozvoljenog posedovanja hladnog oružja. Ako se pak goloruk suprotstavi naoružanom napadaču male su šanse da će u tome uspeti osim ako nije treniran za to i uspešan u izvođenju određene odbrambene tehnike. Shodno tome jasno je da se građani, kada je reč o ovakvim situacijama, mogu samo uzdati u pomoć policije. Tu dolazimo do drugog pitanja, zbog čega Beogradom noću ne patrolira dovoljan broj policajaca? Zašto u svakom kvartom ne postoje pozornici koji noću patroliraju i sprečavaju pogubne incidente? Zbog čega se komunalna policija koristi gotovo isključivo za obračun sa uličnim preprodavcima umesto da i oni noću štite građane od izgrednika? Sasvim je jasno da policija mora biti znatno revnosnija u cilju zaštite bezbednosti građana. U tom smislu policajci moraju da budu i adekvatno plaćeni, kako bi bili maksimalno motivisani da obavljaju svoj nimalo atraktivan i lagodan posao.

S obzirom na broj ubistava u Beogradu, nameće se zaključak da preventivnog delovanja, da do toga ne dođe, gotovo da i nema. Nadležne institucije su dužne da pojačaju monitoring onih koji su problematični dok je na građanima da ukažu na one koji mogu biti pretnja za bezbednost ljudi.

Ne može biti uspešne borbe protiv kriminala, a da se istovremeno ignoriše klasni karakter društva kao njegov osnovi uzročnik. Drugim rečima dok se bude insistiralo da je problem u „destruktivnom pojedincu ili grupi“ a ne u društvu koje stvara siromaštvo i apatiju, svirepih zločina će biti. Sve dok se budu analizirale posledice a ne uzrok, ulice će biti nebezbedne a zločin česta pojava.