Dualni šegrti

Neko se setio da smo i mi kao đaci Četvrte gimnazije imali praksu. Kao prirodni smer odnosno programeri išli smo pet dana u jednu programersku firmu na Dorćolu kojoj sam zaboravio ime. Ako se i to računa, onda se može reći da je i naša generacija koja je u prvi razred srednje škole krenula 1989. godine imala dualno obrazovanje koja se tada zvalo praksa. Šta se to novo uvodi onda u naše školstvo danas? Koliko sam shvatio novina je u tome da će đaci određenih stručnih škola sada više vremena provoditi na praksi u fabrikama i preduzećima. Navodno, dualno obrazovanje je dalo dobre rezultate u nekim zemljama Evropske unije, tvrdi se čak da može da smanji stopu nezaposlenosti i da omogućava poslodavcima da dobiju sposobnu radnu snagu.

Da se mladi ljudi, naročito oni iz stručnih škola, obučavaju na praksi kako bi što pre „ušli u štos“ je sasvim ok. Međutim, skeptičan sam da se dualno obrazovanje kod nas uvodi da bi se olakšalo učenicima. Uveren sam da je osnovni razlog za to želja da se poslodavcima smanje troškovi i uštedi vreme za obuku novajlija kako bi se ostvarila što veća stopa profita. Da se bolja obučenost novajlija odrazi na veću produktivnost koja bi uslovila i veće plate zaposlenih u proizvodnji ideja dualnog obrazovanja bi bila izvanredna. Ipak, uveren sam da od toga neće biti ništa već da je prevashodni zadatak ostvarivanje većih profita između ostalog i korišćenjem jeftinije radne snage. Drugim rečima, neke poslove za koje bi morao da bude angažovan radnik sada će obavljati praktikanti uz najverovatnije manju naknadu jer oni ipak nisu radnici već učenici na obuci. Plašim se da se dualnim obrazovanjem u naše društvo ponovo uvodi kategorija šegrta. Ono što je u ovom projektu najdiskutabilnije, a na to upozorava i stručna javnost, je činjenica da će se praktično obučavanje učenika stručnih škola odraziti na njihovo opšte obrazovanje. Postavlja se moralno pitanje, da li iko ima pravo u 21 veku mladim ljudima da uskrati opšte obrazovanje samo zato da bi neki strani ili domaći poslodavac ostvario veću zaradu? Isto tako, diskutabilno je da će dualno obrazovanje povećati zaposlenost u Srbiji. Šta će se desiti kada strani poslodavac odluči da napusti Srbiju zbog boljih uslova u nekoj drugoj zemlji? Gde će se onda zaposliti ti mladi ljudi usko specijalizovani samo za jednu oblast? Takođe, istraživanja pokazuju da mnogo veću šansu da nađu zaposlenje imaju oni ljudi sa širokim spektrom znanja i interesovanja od onih koji se time ne mogu pohvaliti. A potrebno znanje se stiče samo opštim obrazovanjem u školi tako da nadležni u Srbiji treba dobro da razmisle da li su promene koje se uveliko najavljuju zaista u interesu učenika i društva u celini.