Nasilje na Adi i manjak empatije

Pre hapšenja nasilnika na društvenim mrežama je objavljen snimak na kome se vidi muškarac koji juri ženu po plaži a nakon što ju je sustigao i kako je bezočno udara.

Takvo ponašanje je potpuno odvratno i ružno i siledžija treba da dobije zasluženu kaznu zbog nedela koje je počinio.

Ono što je privuklo pažnju javnosti u ovom slučaju je to da je ženi u nevolji,  na prepunoj plaži Ade Ciganlije, u pomoć pritekao samo jedan muškarac koji je, kako se može videti na snimku, pokušao da zauzda siledžiju. Takođe se može čuti ženski glas koji traži od nasilnika da prestane sa zlostavljanjem.

Svi ostali prisutni na plaži nijednim gestom nisu pokazivali zainteresovanost za slučaj maltretiranja žene koji se odvijao u njihovoj neposrednoj blizini.

Da nije bilo manjka empatije što je takođe za svaku osudu, sasvim je sigurno da bi siledžija bio savladan. Da je nekoliko ljudi krenulo na njega, umesto jednog čoveka, kada je nasrnuo na ženu, verovatno ne bi ni stigao da uputi podmukli udarac koji joj je naneo povredu.

Ovo nažalost nije prvi slučaj nasilja koji se odvija u javnosti a da se prisutni Beograđani ponašaju kao da se ništa ne dešava i „gledaju svoja posla“. Takvo ponašanje je oličenje nedostatka solidarnosti i ljudskosti.

Naravno, u uslovima kada izgrednici sa sobom nose noževe i drugo oružje, treba voditi računa o sopstvenoj bezbednosti, ali je činjenica da ako građani udruže svoje snage, smanjujući time šanse da budu povređeni, mogu da obuzdaju napasnika i spasu žrtvu.

Ipak, nije samo strah za sopstvenu bezbednost razlog što Beograđani uglavnom ne reaguju na slučajeve nasilja u svojoj blizini. Osnovni razlog je nedostatak saosećajnosti sa ugroženom osobom.

Način života u modernom društvu i insistiranje na ideologiji individualizma u kojoj je čovek sam sebi najbitniji i treba da isključivo misli o stvarima koje su vezane samo za njega nažalost dovodi i do poraznih situacija u kojima građani ravnodušno posmatraju zlostavljanje.

S druge strane, svako od nas prisustvujući tom činu treba da pomisli kako bi se osećao da zna da je napadnut neko od njegovih voljenih a da mu niko ne priskače u pomoć dok je u takvoj situaciji.

Takođe, praksa pokazuje da hapšenja neće sprečiti da se gnusni slučajevi zlostavljanja iskorene. Društvo se ne bavi razlozima već samo posledicama takvog ponašanja. A oni su upravo u korenu sistema u kome živimo. Siromaštvo, nezaposlenost, niska primanja, frustracije zbog neostvarenosti u životu, nasilje u rijaliti programima, obest bogatih koji misle da im je sve dopušteno samo su neki od razloga za sveprisutnost nasilja.

Samo eliminacijom sistemskih uzroka možemo se izboriti sa kriminalom, nasiljem i svim drugim oblicima ugrožavanja bezbednosti građana. Sve ostalo – ne daje nikakve rezultate.