O bolovanju odlučuje struka a ne investitori

Na takav potez nadležni su se odlučili nakon što su im se na povećanje broja bolovanja požalile četiri firme koje posluju u Nišu i dostavile im liste zdravstvenih ustanova iz kojih im stiže najveći broj doznaka.

Premijerka Brnabić je naglasila da „ako imate takav apsentizam onda će investitori početi da odlaze, novi neće da dolaze, pa nećemo imati radna mesta“.

Podsećanja radi, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u decembru prošle godine izjavio da su održani važni sastanci sa pojedinim investitorima koji su hteli da napuste Srbiju zbog velikog broja bolovanja i dodao“ naši ljudi misle kada dobiju posao da mogu po šest meseci da idu na bolovanje”.

Ono što je važno primetiti je to da su se u konkretnoj situaciji nadležni poneli potpuno neodgovorno jer u javnost nisu izneli nijedan argument koji bi opravdao njihovu servilnost prema investitorima, odnosno odluku o slanju inspekcija u domove zdravlja bez iznošenja validnih dokaza da su tvrdnje koje sumnjiče profesionalnost niških lekara osnovane.

Umesto što bespogovorno izlazi u susret zahtevima uglavnom stranih privatnih investitora Vlada Srbije je trebalo da naloži nadležnim inspekcijama kontrolu fabrika čiji su joj se vlasnici požalili kako bi se utvrdilo zbog čega se zaposleni u njima češće razboljevaju nego u drugim radnim kolektivima.

Naročito je to bilo potrebno učiniti jer su se radnici i u nekim firmama koje su se obratile Vladi povodom navodno lažnih bolovanja žalili na nehumane uslove rada i mobing.

Sprečavanje ugrožavanja zdravlja na radu je posao kojim je Vlada Srbije dužna da se bavi a ne neosnovanim pritužbama investitora.

Takođe, tvrdnje da se u Srbiji pravo na bolovanje često zloupotrebljava demantuju podaci da naša u stvari spada u red zemalja u kojima radnici najmanje odlaze na odsustvo zbog bolesti. To je činjenično stanje prema podacima Eurostata i pisanju Bi-Bi-Sija.

Razlog je taj što se u slučaju korišćenja bolovanja zaposlenom u Srbiji odbija 35 odsto od plate a medijalna zarada ne prelazi iznos od 66.000 dinara, te mnogi rade bolesni kako bi izbegli umanjenje plata.

Takođe, nije tačno da strani investitori žele da odu iz Srbije zbog toga što ovde mogu da koriste jeftinu radnu snagu, uživaju veoma niske poreze na dobit a država im dodeljuje subvencije zahvaljujući kojima ostvaruju ogroman profit.

Investitori odavde odlaze, iza sebe ostavljajući armiju nezaposlenih, samo kada im period prava korišćenja subvencija istekne.

Ni tvrdnja aktuelnih vlasti da bi srpski radnici ostali bez posla da strani investitori koji se žale na “veliki broj” bolovanja odu ne odgovara istini, jer privreda Srbije bez njih svakako može.

Ono što nadležni pak nikako ne smeju je to da na bilo koji način vrše pritiske na lekare da ne odobravaju bolovanja zaposlenima. Ko je ostvario pravo na to odlučuje struka a ne strani investitori.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.