p { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; }p.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }p.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }p.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; } To je svakako šteta jer je upravo Beograd prvi grad u bivšoj Jugoslaviji u kome je krajem 70-ih osnovan prvi pank bend, Košmar (koji nažalost nikad nije ništa snimio), a početkom 80-ih izrodio značajna imena poput bendova Radost Evrope, Kontejner A.D., Mrgudi i slično. Sada je pak sve zamrlo. To nikako ne znači da Beograd i danas nema pank scenu. Ima je ali je ona mala, neuticajna i potpuno marginalizovana ne samo u odnosu na mejnstrim rok već i druge supkulturne muzičke pravce poput hevi metala, rokabilija/sajhobilija, gotik scene itd. Ako pitate rok kritičare zašto je to tako, dobićete razne odgovore. Mišljenje potpisnika ovih redova, koji veruje da je to i nepodeljeni stav bg „pank nacije“, jeste da je reč o nedostatku nezavisne izdavačke kuće koja bi objavljivala angažovane pank i druge alternativne bendove. S obzirom na to mladim pankerima ne preostaje ništa drugo nego da uzmu stvar u svoje ruke i pođu putem svojih britanskih kolega s početka 80-ih. Tada je premijerka Velike Britanije Margaret Tačer sprovodeći svoje „mere štednje“ zatvarala rudnike koji su bili „nerentabilni“. Čelična ledi nije imala suze za otpuštene rudare, ali je bila spremna da razvije programe poput subvencionisanja samozapošljavanja. Taj program nije pomogao većini otpuštenih rudara da se „samozaposli“, ali jeste mladim pankerima da objave svoje snimke. Naime, pojedini mlađani pankeri su konkurisali za ta sredstva, osnivali nezavisne etikete uredno registrovane kod nadležnih organa i objavljivali ploče i kasete sa svojim snimcima. Neki preduzimljiviji su „razvili biznis“ pa su počeli da objavljuju i materijale drugih mladih bendova koji nisu umeli da se bakću „samozapošljavanjem“. Eto primera koji treba da slede bg pank grupe. Nacionalna služba za zapošljavanje izdvaja određena sredstva za subvencije za samozapošljavanje i ako je pošlo za rukom britanskim a i mnogim drugim evropskim pankerima, zašto ne bi i beogradskim i srpskim. Na taj način pank i uopšte alternativna scena u Beogradu bi živnula. I ojačala. Čini se da bi bile zadovoljne obe strane. Vlasti bi mogle da se podiče sa većim brojem zaposlenih u glavnom gradu a pankeri bi dobili priliku da dobijena sredstva iskoriste za beskompromisnu kritiku siromaštva radničke klase, nezaposlenosti, bezobzirnosti finansijskih monopola, policijske brutalnosti, ratova i nuklearnog naoružanja koji prete da unište čovečanstvo. Takođe predloženi i provereni model ne odudara od pank etike „uradi sam“ uz malo drugačiju taktiku ali sa željom ostvarenja istovetnog cilja a to je borba protiv nepravde.