Beogradsko gumno 1Foto: Zoran Raš

Podno militantnog spomenika Nemanje, sve je koncipirano baš za te svrhe.

Nedaleko od „sirotinjskog Dubaija“ i čuvene promenade, ta dva bliska kič prostora, u kontrapunktu, neočekivano čine jedinstvenu celinu.

Crnogorska pričica, kako i malo može da bude lepo („Small is Beautiful“), kao Trg republike, zatrpana je golemaštvom, megalomanijom i uobraziljom veličine kojoj nema premca… pa sitni mali, potlačeni, zombirani ljudi dolaze da uživaju, i, iz prikrajka osmotre stan u kuli, čiji kvadrat košta skoro 10 hiljada evra!!!!

Ovo je smišljeno da se napare oči od silnog pranja novca, a napariće se i novčanici od neverovatne darežljivosti samoproklamovanog vladaoca, koji za sve žitelje priprema dva puta po 3.000 dinara, iliti po 25 evra, a penzionerima će, pride, biti dostavljeni vitamini.

Stručnjak je, doduše, prenebregao činjenicu da je uz D3 poželjan i magnezijum pa kad se već našim parama rastrošio za C vitamin i cink, mogao je da bude „darežljiv“ do kraja.

Sve mi se čini da se iskreno nada, da 600 miliona evra koje je oteo penzionerima, neće nikada vratiti, makar i ne gradio gondole i stadione, ali žalba je u Strazburu, kovid je i to zakočio ali neće, valjda ni kovid trajati doveka!?

Samo meni duguje 5.000 evra!

On, naravno, sve radi u velikim potezima, pa čak i kada baca ovakve mrvice izgladnelim i osiromašenim parohanima i ima mnogo poslova da sklopi, uskladi, ispere, zapere, zatrpa, dihtuje… u kampanji predizbora, kako bi na svečan dan glasanja svi njegovi lični Srbi dobili precizne zadatke i bili namireni a njegova partija sa falsifikovanim imenom, „Aleksandar Vučić budućnost za vašu decu“, pobedila od mesne zajednice do parlamenta i predsednika.

Hajde što je ukrao Hitlerov slogan što je lepo argumentovao Cvijetin Milivojević još pre godinu i po, ne prestaje da gnječi, mesi, kuka, napada, žali se, docira, džvanjka o ličnim i bezličnim prijateljima, uveren da njegovo vreme tek dolazi, pošto je sve neprijatelje u zemlji i u inostranstvu patosirao!

Evropska unija u svom maniru neprekidne neodlučnosti i otezanja izašla mu je u susret i najavljivani međustranački dijalog odložila za leto, što Vučiću savršeno ide u prilog.

Postoji osnovana sumnja da se neće ništa uraditi, a još ako se uzjoguni i raspiše izbore krajem godine, od suštinskih promena izbornog zakona, a pogotovo izbornih uslova neće biti ni abera.

Opozicija je u nezahvalnoj ulozi, isfrustrirana, apatična bezidejna – još jedan bojkot bi je sravnio sa zemljom.

Zato antivakserska opozicija sa gumna, koja se pod Vučićevim blagoslovom grana, ne bi li prešla cenzus i ublažila nepodnošljivo parlamentarno jednoumlje, pa predsednica vlade, zblanuto izmucava i glumata nemoć, jer veli kako ne mogu da se hapse građani na mirnim protestima, ni oni ni studenti, ali mogu na informativne razgovore da se pozivaju pisci bezazlenih tvit poruka!

Mogu da se makljaju mladi pred skupštinom,“maljem“ kao da su kriminalci a da kriminalce inverzivno mazi „budućnost za našu decu“ i neguje kao da su članovi pomenute partije sa lažnjak sloganom!!!!

Hvala bogu završena je mini-serija „Porodica“.

Najpre su se po televizijama razmileli osuđeni ratni zločinci, pa njihovi simpatizeri, pa Miloševićevi poznanici, pa neki učesnici samog događaja, pa građani, pa analitičari…

Zanimljivo je kako se reditelj umnogome pridržavao dokumenata a fikciju je rezervisao jedino za RTS.

Ko je Kostić, ko je tada bio generalni, ko glavni, svi su se pitali! A zašto? Valjda da bi pokazao da su tadašnji dosovski čelnici državnog servisa radili kao ovi danas!

I to je za mene ključna stvar.

A što se tiče Miloševića, nemam ni trunke empatije prema njemu kao što ni on nije imao prema Ivanu Stamboliću, njegovoj ćerki, Slavku Ćuruviji…

Klinci koji nemaju pojma ko je on i šta je prethodilo njegovom hapšenju, edukovaće se na gumnu, inateći se koroni, uz stihove banalnih i prostačkih pesama, poput onih kojima su na mostovima zapevali i prizivali bombardovanje!