Zarez

Beograd je dobio svoje gumno ili guvno, kako ko kaže, ruralni centar u kome se mlati prazna slama, peva, podvriskuje, igra kolo i derneči!

Da nema rascvetalih japanskih trešanja zasađenih nasumično, na nekoliko mesta u Tašmajdanskom parku, koje blistaju nasuprot ogolelog i snuždenog ostalog rastinja, ne bi se znalo da je došlo proleće.

Kao jedan od dva i po miliona stanovnika Srbije, koji se smestio ispred televizora, očekujući gromoglasno najavljivane ekskluzivne informacije, a nadajući se da će predsednik države koji, neovlašćeno svim tim barata, ovlašteno odustati od snimaka nasilja, koje izbegavam i u igranim filmovima, opet sam, po ko zna koji put, bila izmanipulisana!

Ova većinska srpska ekipica, u njedrima vlasti, s bedžom "Patriotizam", što se međusobno hrani, brani i druge napada, ustremila se na akademika Vladimira Kostića ne bi li ga smenila sa mesta predsednika SANU i na njegovo mesto dovela nekog od potpisnika ili tvorca čuvenog memoranduma.

Plagijat postaje opšte mesto naprednjačke vlasti koja ga na najraznovrsnije načine koristi u sopstvene političke svrhe! Snimanje filma o Jasenovcu, prema ličnom priznanju, naložio je Vučić!

U dragoj Srbijici više niko nema pravo da se pravi smotan, neshvaćen, naivan, blesav, lakoveran, zatucan, neiskusan, priglup - jer sve je toliko jasno, da jasnije ne može biti ni na Tolstojevoj Jasnoj poljani, kojoj je tepao da je nepristupačno  književno uporište, dok nam je naša mila zemljica postala utemeljenje i utočište, tvrdokorne, uskogrude i bezočne vlasti, koja od istine pravi laž od laži istinu!

Novinarka "Socijalne Evrope" izračunala je da će pri sadašnjim stopama vakcinacije biti potrebno sedam godina da se zaštiti dovoljan broj ljudi na planeti, kako bi se sprečio dalji prenos korone.

Po onom starom Čehovljevom zapažanju ako puška visi u prvom, sasvim sigurno će opaliti do poslednjeg čina pozorišne predstave, analogno tome ako Aleksandar Vučić u različitim svojstvima, kao lider naprednjaka, predsednik vlade, predsednik države...

Početkom devedesetih ulaz u centralnu beogradsku ulicu, koju još pamtim pod zaboravljenim nazivom Štrafta, "krasili" su kiosci sa četničkim džidža-bidžama, zastavama i kokardama različitih veličina i različitim predmetima oslikanim tim obeležjima, šajkače, majice, upaljači, noževi, keramičke čaše...

Ako se nastavi ovim tempom, za neki mesec će na planeti zemlji sto miliona ljudi bolovati od kovida 19, a dva i po miliona oprostiće se sa životom.

Skupština se pretvorila u Pasuljanske livade i poligon za vežbu odbrane Aleksandra Vučića i budućnost za njihovu decu.

Prošao je i četvrti petak kao ništa!

Kao što je tridesetih godina prošlog veka Maks Horkhajmer govorio: "Ako ne želite da pričate o kapitalizmu, onda morate da ćutite o fašizmu.

A. M., 67 godina, tri dana niko nije hteo da je primi, kao vruć krompir prebacivali su je iz ruke u ruku, a bilo joj je jako, jako loše, najzad, upućena je na Urgentni centar i pred njegovim ulazom, u kolima svog izbezumljenog sina preminula.

"Crkva nema svoju stranku niti svoju listu, ne navija ni za jednu partiju i samim tim, u duhu sekularizma, ona političke procese prepušta političarima"...