Sukob koncepata

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Da je Vučić čovek od ponosa i dostojanstva, od momenta kada je saznao za postavljenu zastavu Kosova u Parizu, odmah bi otkazao svoju posetu Francuskoj. Ali, ta odluka bila bi u suprotnosti sa njegovim grandioznim egom: da se ne pojavi u Parizu pored Trampa, Makrona, Frau Merkel i Putina, gde on, po svom vlastitom kriteriju pripada, bila je za njega nesnošljiva. Otišao je i doživeo no što se moglo očekivati jer je njegov kredibilitet u svetu veoma nizak uprkos pohvalama koje dolaze kada mu strani političari dođu na noge, u Beograd. Ti isti političari iste fraze po sistemu copy-paste ponavljaju kada odu u Prištinu ili bilo koju zemlju. U novonastaloj situaciji on je sada kao žrtva neodgovornih ljudi iz protokola profitirao jer je uz njega ponižena i Srbija, a tu je dobio podršku i opozicije. Da je odbio svoj odlazak u Pariz i ostao kod kuće iz protesta, pokazao bi da je odgovoran državnik i popravio bi bar delomično lošu sliku koju mnogi imaju o njemu. Ali je on i dalje ostao svoj i to ne iznenađuje.

2. Pa i vama je siroko polje bilo da kazete na vreme sta ce se desiti ne toj ceremoniji. Vi se eksponirate kao znalci tog sveta. Teoretisete, mudrujete a kad treba nesto konkretno, kvrc Milojko. Nije se samo Vucic izblamirao. Bila je tamo i nekakva delegacija potomaka solunaca sa namerom da poloze vence ali im policija to nije dozvolila! Inace za nase ambasadore znamo da su tamo da uzivaju stecene (partijske) privilegije i da ubijaju vreme kakvim muljanjem, svercom i sl. Uvek bilo

3. Ponižen i uvređen može da bude svako, ali niko nikog ne može da ponizi više nego samog sebe. Favorizovanje Šiptara i Nemaca od strane Francuza na štetu Srba bilo je veliko poniženje, ali je likovanje samih Srba nad tim poniženjem još veće. Samoponiženje je poniženje nad poniženjima. Ovom prilikom nijedan Francuz nije mogao da ponizi Srbiju a da ne ponizi Francusku. Hteo je Makron da ponizi i Terezu Mej ali, je ga je ona pročitala i ponizila njega. Englezi se nikad nisu palili ne nemačku dijalektiku, koja spaja nespojivo i razdvajaja nerazdvojivo. Nema patrije bez nacije, nacija se ne može svesti na volklornu grupu. A možda nam Makron samo baca prašinu u oči da bi se rešio Amerikanca. Ne prebacuje njemu Tamp tek tako učenje nemačkog za vreme okupacije. A ni Gordana Suša ne izigrava mondijalistu zbog sira i vojne muzike.