Dakle, isto od drugog! Opšte raspoloženje, bipolarano, za neke manično depresivno, za neke pobedničko jer su drugi za njih džabe krečili! Za neke bezvredno, sporedno i beznačajno, za neke ćutljivo i ćudljivo kao na parastosu, kada o zaupokojenom, Petom oktobru, drže slovo oni koji su ga rušili ili bili u mišjim rupama iz kojih vade i nalaze pokradeno blago, kao što je skupštinska fotelja čija je internet prodaja presretnuta! Besprekorno, kanonski, oni pale, sveće i za žive i za mrtve, kao da nisu bili deo vlasti koja je Srbiju odvela u stradanja i kao da, posle toga, nisu pokušali da pokradu izbore, pa tek potom bili smenjeni, nezaustavljivim mirnim protestom! Posle svakog groblja, uredno, operu ruke i popiju čašicu za pokoj duše jedne ideje koja je davala šansu Srbiji da postane moderna i uređena zemlja, a neki od njih su i slavili kada je brutalno ubijen lider takve Srbije, premijer, Zoran Đinđić…

I za natprosečan životni vek, 18 godina čekanja da se dogodi ono što se nije dogodilo, šestog oktobra, temeljnim uništavanjem šansi da će se to ikada dogoditi, samo po sebi je obeshrabrujuće, ali pljuvačina po tom datumu, kao ohlokratiji, vladavini rulje, je besprimerni bezobrazluk kojim aktuelna vlast zapravo pere sopstvenu biografiju, dopinguje i dresira sopstvene navijače. I nije tačno da ozloglašene „Dosmanlije“, kako ih oslovljava, nisu ništa dobro uradili . Uradili su mnogo stvari, kojima se danas kiti aktuelni režim. Uništenu zemlju ratovima, bombardovanjem, sankcijama, hiperinflacijom najvećom u istoriji, nemaštinom, korupcijom, pljačkom piramidalnih banaka, zavađenu s celim svetom, ukratko, bankrot zemlju, najbrže što se mogli doveli su u red. Konsolidovali privredu, dobili oprost nekih dugova, (Pariski i Londonski klub) redovno isplaćivali penzije, vratili staru deviznu štednju, trasirali put ka Evropskoj Uniji (usvojen čuveni SSP)! Započeli saradnju sa zemljama u regionu, smanjili dug zemlje, započeli sa prilagođavanjem srpskih zakona evropskim standardima, dočekali ukidanje viza za putovanja u Evropu, uspešno reorganizovali vojsku! Osnivali nezavisna tela kao što su Agencija za borbu protiv korupcije, Zaštitnik građana, Poverenik za informacije od javnog značaja, Regulatorno telo za elektronske medije…..

Sve te institucije koje bi trebalo da kontrolišu vlast, koje su zato i stvorene , sadašnji režim sistematski i bahato uništava. Još se drži poverenik, Rodoljub Šabić, kome uskoro ističe mandat i ako se usvoje izmene zakona o pristupu informacijama… javnost više neće imati pravo ni da pita a kamoli da očekuje odgovor! Za vreme demokrata predizborni uslovi svih političkih stranaka bili su ravnopravni. Na predsedničkim izborima javni servis je obezbeđivao potpuno jednako vreme, u sekund, kandidatima Borisu Tadiću i Tomislavu Nikoliću… Postojale su dijaloške i emisije sučeljavanja stavova. To više ne postoji! Ali zato veoma živahno postoji novoformirana AV imperija (Pink, „Srećna TV,“ „Informer“ , „Srpski telegraf “ s beskrajnim ambicijama proširenja na sve što daje digitalni znak, i bez imalo stida, suprotno slovu zakona, najveći deo sredstava, obavezne državne pomoći, namenjene medijima, usmerava se na ove komercijalne tabloide. U vreme demokrata predsednici skupštinskih odbora su bili i iz opozicije danas je to iznimka, a vređanje dostojanstva narodnih poslanika iz opozicije postala je praksa…..

Ubistvo Đinđića paralisalo je i Srbiju i DOS, onda je počelo međusobno gloženje i optuživanje, onda su isplivale međusobne ideološke razlike i sujete, onda su neki pokazali bahatost i nesposobnost, primer sa reformom pravosuđa, onda je došla kriza i prodaja NIS, za cenu robnih kuća Beograd a umesto lustracije nastupilo je koketiranje sa opozicijom i direktno pomaganje da se napravi nova napredna stranka …. Počelo izjednjačavanje bola za Đinđićem i Miloševićem…. Greške su napravljene, šteta je učinjena a akteri kažnjeni na izborima. I to je mnogo za život i kraj nekih uglednih partija.. Svrstavati ih u smeće, zajedno sa građanima koji ih podržavaju skandalozno je i u kontri demokratiji i pluralizmu koje aktuelni režim više i ne pominje! Novih izbora će biti, osim ako se ne uzapti i to pravo, a time i novih mogućnosti da se izglasa neko drugi. Suprotno željama vlasti, Peti oktobar i protesti koji su mu prethodili, 96- 97, ostaće uzor fantastičnog organizovanja i sinergije širokog građanskog otpora uljuđene i pristojne Srbije, ali i uzor da se ne ponove iste greške posle razbijanja straha i osvojene slobode. Zato živeo Peti oktobar!