Šapićev srpski most

Nigde u Beogradu nema tako tačno odmerenog nagiba stepenika koji vode na vrh mosta, za pešaka koji stupa njima sa biciklom koji oslanja na, za to, napravljen žleb.

Tegljenje je najmanje moguće, svakako manje tegobno nego na Brankovom mostu.

Kada je gradonačelnik Šapić najavio da će umesto „nemačkog mosta“ biti napravljen „srpski most“, a opozicija najavila proteste, znala sam da je demontažu nemoguće sprečiti.

Mogu pojedinici imati kakva god osećanja vezana za Stari most, ali u njegovoj okolini jednostavno ne postoji lokalna zajednica koja bi se pobunila i protestovala i snagom svog otpora naterala gradonačelnika i vlast na popuštanje.

Kod Starog mosta lokalnu zajednicu predstavljaju stanari luksuznog kompleksa Beograd na vodi, a pre bi limene figure, kojim su ti stanari predstavljeni na kraju Savske promenade, prohodale, nego što bi se oni založili za nešto što je staro.

Slična situacija je i sa otvaranjem rudnika litijuma u dolini reke Jadar, tamo je po svemu sudeći, lokalna zajednica razbijena, što pritiskom spolja, što iznutra. Jedan broj ljudi je već prodao kuće i imanja rudarskoj kompaniji, jedan broj je poturen, drugi zastrašen.

Ako se pitamo, da li smo se mogli odupreti, odgovor je ne sa ovakvom intelektualnom elitom. Njeni vodeći predstavnici sa levice i desnice, već deset godina ne mrdaju od zaključka da je srpsku državu otela mafija, a mafija, tvrde, nije u stanju da vodi političku zajednicu zato što je nesposobna za opštost.

Ta teza je duboko pogrešna. Svaka vladajuća klasa u ljudskoj istoriji ima odlike mafije (grupe ljudi koju vezuju zajednički zločini i dobit) i obrnuto.

I vladajuća klasa, organizovana kao mafija, i te kako ispoljava i preduzima neku vrstu opštosti, to je prosto neminovno. Jer, ako nema zajednice, nema ni profita.

Čak su i pripadnici narko kartela u Južnoj Americi tokom korona pandemije stavljali u strog karantin kvartove koje kontrolišu.

Opštosti mora biti, koliko god poremećene, čak i u „mafijaškoj državi“, opštosti jedino nema u bezdržavnom stanju, tom najvećem srpskom strahu.

Pogledajmo i obračun Šapića i Gorana Vesića, to je pravi politički sukob, u kome je potcenjeni Šapić izrazio opšte neprijateljstvo najšireg članstva SNS-a prema Vesiću.

Tom Vesiću, koji je simbolično uz staru crnogorsku političku struju, vezanu za Mila Đukanovića, za koga se tvrdi da će nastaviti da gradi međunarodnu karijeru, možda i kao zamenik generalnog sekretara NATO.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.