Trebaju li nam izbori

Ko ne želi da čita do kraja, da odmah odgovorim da. Za sve koje misle da bi nas izbori gurnuli preko ivice – tačno je da smo već gurnuti.

Srbija je kao zlostavljana supruga kojoj je srce prepuklo kad je shvatila šta joj je u tom zlostavljanju sa decom. Da to što ona ne može da preživi, ne znači da je tom žrtvom omogućila deci da se izbave, naprotiv, stradaće zajedno sa njom, čak i više nego ona.

Vratimo se izborima. Teorijski oni jesu način da se u društvu na miran način razreše sukobi, a i da se spreči da se vlastodršci odlepe od stvarnosti, rečju da polude od moći koja im je na raspolaganju.

Brana ludilu je ograničen vladarski mandat na osam, najviše deset godina, a test da postoji očuvana veza sa stvarnošću je mirna primopredaja vlasti nakon isteka. Ko sumnja da je ovo nametnuta zapadna vrednost neukorenjena u našem srpskom društvenom biću, nek ima u vidu tri stvari.

Prva, kako se sam osećao u vreme karantina, a vladari su u stalnoj vrsti karantina, druga, po čemu su toliko zaslužni da bi toliko dugo vladali, pa nije im deda bio Karađorđe da je oslobodio Srbiju, i treće, koliko se njihovi postupci i ponašanje razlikuju od onog što bi svako od nas pomislio i uradio.

Jer, toliko bolna razlika između naših i osećanja i postupaka najviših zvaničnika vlasti, kao sada što je, nije zabeležena ni u Miloševićevo vreme, što je istina, razumljivo.

Miloševićeva ekipa nikad nije domašivala toliko visoko unutar globalne elite, kao što dopire ova sadašnja, samim tim i ta razlika koja je i onda bila ogromna, sada je kosmičkih razmera.

Šta tu mogu da pomognu izbori, kada više ni u izbore kao takve, nemamo poverenja?

Ko može od spoljnih posmatrača da tvrdi da su rezultati izbora 2022. baš takvi? Na primer, na izborima u Turskoj postoji paralel count, drugo brojanje glasova, kakvo srpska opozicija u Srbiji nije bila u stanju da organizuje 2022.

Izbori su međutim, kao i razvod, u slučaju zlostavljanja supruge, ako ga ne bude, može biti gore i tragičnije. Treba zato ići na izbore, ako ih sadašnja opozicija neće, izniknuće i to verovatno brzo ona koja ih hoće, pitanje je kakva i pitanje je da li bi se izbori onda mirno održali.

Kada se izgubi vera u izbore, kada se veruje samo u nameštanje (u silu i laganje), onda više nema mirnog načina za razrešenje sukoba u društvu. Ne smemo da izgubimo veru u izbore, njih sada mora biti, ako hoćemo mir u Srbiji.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.