Foto: Miroslav DragojevićNeko će za Tomu Monu reći da je glup ko noć, neko će reći da je bio smrt za ribe na faksu, ali niko mu ne može osporiti dečiju iskrenost, koju je ispoljio i prekjuče kada je na Instagramu okačio fotografiju sebe i popa, a ispod pokušao da čestita Međunarodni dan borbe protiv fašizma, između ostalog i rečima: „Antifašizam i antisemitizam su ugrađeni u temelje Srbije.“
Bilo je dosta antifašista u Drugom svetskom ratu, s tim da je u jednom delu antifašista bilo još žešćih antikomunista, što ih je do kraja rata uteralo među fašiste, a zatim u jame i pred streljačke vodove.
Neke od njih amnestija je uterala među komuniste, pa na Sremski front, pa ko je preživeo, nazad kući, da u pola glasa peva: „Druže Tito, tebe Srbi lažu, oni vole đenerala Dražu.“
U Srbiji se antisemitizam toliko primio da su putem masovnog potkazivanja gotovo svi Jevreji pohvatani i pobijeni, a zemlja 1942. proglašena „očišćenom“ od njih.
Neko je Tomi Moni, izgleda, šapnuo: „Briši ovo antisemitizam, to je davno završen posao. Imamo nove temelje Srbije – mržnju prema ‘balijama’ (Bošnjacima), ‘ustašama’ (Hrvatima), ‘šiptarima’ (Albancima), ‘milogorcima’ (Crnogorcima), autošovinistima (Čongradin), drugosrbijancima (Vidojković), migrantima (vidi pod ‘balije’), zapadu (pederi), vakserima (reptilijanski plaćenici), građanistima (pičke smrdljive) i svima njima sličnima.“
„Pa šta da napišem, jebote!“, uznemirio se Toma, „Je l’ postoji jedinstven naziv za sve to?“
„Samo izbriši antisemitizam.“
„A antifašizam?“
„To ostavi, ionako se samo foliramo.“
Eto, tako vam je to, verovatno, bilo. Na godišnjicu „kristalne noći“ imali smo priliku da u Beogradu prisustvujemo „noći đenerala“, kad se ono što je izniklo iz malopre definisanih temelja savremene srpske države pokazalo apsolutno dominantnim u odnosu na patrljke antifašizma, u obliku dve žene na licu mesta i par hiljada zaluđenika, na nivou cele zemlje.
Sve ostalo, i mlado i staro, slavi „đenerala“. Neko se lukavo setio „negiranja genocida“, pomoću koga se genocid može opušteno slaviti, te tugovati što nije bio uspešniji, a upravo to se i dešava u Srbiji, od kapuljačkog dna, do političkog vrha, sa kog stižu ruže za Mladića, policijska zaštita za njegov mural, te pretnje svima koji u tome vide nešto sporno.
Odmah da se razumemo i tako možda predupredimo pretnje klanjem – ja u tome ne vidim ništa sporno. U tome samo vidim činjenično stanje. U onima koji bi opet da kolju i streljaju vidim činjenično stanje. U onima koji misle da je u Srebrenici pobijeno premalo ljudi vidim činjenično stanje. U onima koji bi da me zbog ovog teksta izbatinaju, iako u njemu iznosim činjenično stanje u kom ne vidim ništa sporno, vidim činjenično stanje.
Jedino što ne vidim je antifašizam, u čemu takođe vidim činjenično stanje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
