Dragoljub Bakić, moj gradonačelnik

Dragoljub Bakić, vitez arhitekture, bio je „redovan“ gost u „Dobar loš zao“, jedan od onih koji ne mogu da omanu, jedan od onih koje uvek rado zovemo, jer znamo da će snimanje biti uživanje, a zatim gledanje i slušanje.

Tri puta je Dragoljub gostovao kod nas. Prvi put bilo je to krajem maja, 2019, dok smo još snimali u Šapcu. Slavni arhitekta sačekao me je ispred svog doma, usred svog „čeda“, naselja Višnjička banja.

Goste sam vozio do Šapca i nazad iz nužde, ali imalo je to svoju dobru stranu – putujući do poslednjeg slobodnog grada u Srbiji, dobro bih se pripremio za emisiju, a s nekima sam tako postao i prijatelj.

Bakić je u politički aktivizam ušao sa statusom žive legende, a u moja kola zračeći poput momka. Klima nije radila, a ja sam se brže-bolje pribrao i sa svog „ko će sad da vozi za Šabac“, podigao na energetski nivo sedog, brkatog dečaka, koji je, ne mareći za vrućinu i buku otvorenih prozora, veselo razgovarao sa mnom, kao da smo ortaci iz srednje.

Kakva je bila ta epizoda, a i naredne dve, svi (možete odmah da sa)znate. Pisaću o onome što zna tek poneko. Ta „stara škola“, a Dragoljub Bakić bio je jedan od njenih najsjajnijih bisera, ima predivnu crtu – pustiće ti poruku preko Vibera i pohvaliće ti tekst, ili će te podržati kada je teško (u mom slučaju, opet zbog jednog teksta).

A onda niotkud, eto poruke od „Arhitekte Bakića“ (kako sam ga upisao u mobilnom pre nego što smo se upoznali i to nisam menjao) koga je iznervirala neka režimska hulja. Poželio da podeli sa mnom. Stara škola. Totalni car.

Sramota me je što moja generacija nema takve običaje. Sramota me je bila svaki put kad mi se Bakić javio što se ja njemu nisam javio prvi.

Više puta sam javno provocirao Dragoljuba da bi bio idealan gradonačelnik Beograda – neko ko je učestvovao u podizanju bivše metropole i ko se svim srcem borio protiv njenog pretvaranja u gremlinsku jazbinu. Tolika energija, mislio sam, neiscrpna je.

„Ne, ne, previše sam mator“, uzvraćao bi Bakić, a ja sam ga zezao da je duhom mlađi od onih koje bi da kandiduje, pa smo došli do kompromisa da bi mogao da bude, eto, savetnik onima koji bi došli na vlast u Beogradu, jednom, kad padne mafija.

Ništa od tog kompromisa. Dragoljub Bakić, vitez arhitekture, otišao je za svojom suprugom i najbližom koleginicom Ljiljanom, koja je preminula prošle godine. Njih dvoje ostali su da žive u genijalnim zdanjima koja su projektovali širom sveta, a Dragoljubovog besmrtnog duha možemo uvek da se podsetimo gledajući snimke njegovih genijalnih gostovanja. Ili kopajući po porukama na Viberu.

Slava mu.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.