Foto: Radenko TopalovićGost je mio, ma koje vere bio, a tu se naročito računa i kineski komunizam. Za neke šok, za neke leteći automobil, za neke prekovremeni rad, poseta gospodina, pardon, druga, a nekom i brata Sija, nikoga nije ostavila ravnodušnim.
Za posetu smo saznali prošle nedelje, a Srbija je jedna od tri evropske države kojima je kineski vođa ukazao ovu čast.
Srbija je prepoznatljiva u inostranstvu po tome što je u njoj svakome sve na prodaju.
Srbijom se šepure ruska i srpska zastava u zagrljaju, na bilbordima za Gazprom, zastave Evropske unije ukrašavaju projekte koje je ova zajednica finansirala u pretprošloj deceniji, a svaki drugi, ili svaki prvi auto-put ima na nadvožnjacima kineske reči.
Kina nije samo gradila puteve po Srbiji, ona je i ponosni vlasnik rudnika na istoku Srbije, smederevske železare, fabrike automobilskih guma u Zrenjaninu, ali i velelepnog srpskog duga od osamnaest milijardi evra.
Kad nekome toliko duguješ, a nemaš odakle da vratiš, poverilac, prirodno, počne da te gleda kao vlasnik robu (roba?), pa se tako jednom kineskom gospodinu, ovaj, drugu, omaklo da oduži dug otadžbini, te da usred Beograda presretne i propituje ekipu TV N1, šta tu rade i šta snimaju.
Drugovima iz Kine ovakvo ponašanje nije strano. Setite se samo incidenta u Velikoj Britaniji, kada je onaj Englez svirao klavir na javnom mestu, pa se nekoliko Kineza izdralo na njega, kada su procenili da tako treba.
Nije, dakle, jedan drug sa uključenom kamerom u Beogradu ništa u odnosu na to šta smo zaslužili da nam rade, na ime duga.
Od kineskog projekta „Autoput i obilaznica“ (praštajte, možda sam pogrešio naziv), koji je trebalo da predstavlja njihov prodor u Evropu, ostale su samo Mađarska i Srbija, kao verne sluge vodećih zemalja BRIKS-a, a nešto s Kinezima muti i Makron, ali svakako ne sedeći u ključalom loncu, poput našeg voljenog Oskara.
No, dosta o visokoj politici. Da nije Kineza, kad bismo se vozili od Beograda do Novog Sada za pola sata.
Najzanimljiviji deo posete bio je doček druga Sija, koji je prenošen na RTS 1, a koji nije bilo moguće pratiti zbog nesnosnog kreštanja osobe kojoj je ovaj prenos bio radni zadatak.
U stvari, najuzbudljivije je bilo to što je prenos Pesme Evrovizije brutalno prebačen na drugi program RTS, ali srećom, tek posle totalne dominacije naše Teya Dore, a možda delom i kineske, pošto Teya Dora dolazi iz Bora.
Šalim se, naravno. Najuzbudljiviji deo posete druga Sija bile su saobraćajne blokade.
Dok ovo pišem i dalje gledam u pasulj šta će biti blokirano i kada, jer se zbog bezbednosti visokog gosta, vremena i mesta saobraćajnih blokada drže u tajnosti.
Nisam stručnjak za bezbednost, te ne znam da li je baš potrebno šest miliona policajaca da štiti „DŽordža“, ali je svakako uzbudljivo.
Dok vi ovo čitate, Si je otišao i svi smo na njega zaboravili. On, međutim, nije zaboravio koliko mu dugujemo.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
