"Veljina ekipa" na mostovima 1Foto: Miroslav Dragojević

Nenad Kulačin i ja odavno smo planirali da izvedemo DLZ na „teren“. Javljanje uživo sa prekjučerašnje blokade „Gazele“ i Brankovog mosta bio je pun pogodak. Gledanost je probijala internet plafone, a kolega i ja bili smo obeleženi fluorescentnim prslucima, na kojima je ogromnim slovima pisalo PRESS.

Razgovarali smo sa Boškom Obradovićem, Božom Prelevićem, slikali se sa stotinama gledalaca, ali je hit našeg internet prenosa bio susret sa funkcionerima SSP, Marinikom Tepić, Draganom Đilasom i Dejanom Bulatovićem, kraj Sava centra. Slike ovog kratkog i srdačnog razgovora otišle su direktno na naslovne stranice dva fekalna izdanja – jedni su nas nazvali teroristima, a drugi „Veljinom ekipom“. Niko nas nije nazvao novinarima.

Pizdeći zbog uspeha masovnih građanskih blokada, antinovinari su nas direktno ubacili u predsednikovu ekipu, odnosno ekipu predsdednikovog sina, tek će se videti čija je sve bila ekipa Veljka Belivuka i ko je sve bio u njoj, a da nismo Kulačin i ja. U svakom slučaju, Nenad je dobio svoju prvu naslovnu stranicu (tačnije, dve), što je proslavio na društvenim mrežama.

Novinarski instinkt nepogrešivo nas vodi ka Brankovom mostu baš pre nego što će na „Gazeli“ postati zanimljivo (bakljada maskiranih degena), a tamo nas dočekuje dramatična scena: njih nekoliko stotina drži most u blokadi. Nekoliko desetina automobila i autobusa su u Bulevaru Nikole Tesle, ali tri automobila stoje ispred građana i neprekidno trube.

U njima sede po barem dvojica maskiranih, a jedna gospođa govori za DLZ kako su ta kola bila parkirana na obližnjem trotoaru, da bi, sa početkom blokade, došla pred građane i krenula da trube. Pokušavam da popričam sa jednim od vozača, ali nam ne ide – uporno ponavlja da sam ustaša. Dok ovo pišem, saznajem da je taj sa ostalima izlazio iz kola i hteo da se bije, na šta su mu okupljeni okačili dve desetodinarke za brisač.

Primećujemo grupu „mini-nindži“, skroz u crnom, u neposrednoj blizini lica s motorolama. „’Vataj se za suzavac, Nenade“. Ozbiljnost situacije shvata i Miloš, naš snimatelj. Ako te neko, onako usput, pripali u glavu, nećeš ništa videti, ali ćeš osetiti. Blokada je gotova. Maskirani komarci polaze ka „kaplarima“, a provokatori kolima kreću preko mosta, gde se (ovog trenutka to saznajem), naoružani drvenim palicama i pojačani likovima iz fantomskog belog kombija, koškaju sa građanima. Radi manje upadljivosti, skidamo prsluke i stižemo do redakcije neoštećeni.

Za lepe snove pobrinuo se čovek, koji me je, pošto sam se vratio kući s blokade, pozvao da mi kaže kako ga je zvao čovek koga je zvao (ime, prezime i funkcija poznati meni i NUNS-u) i tražio mu moju adresu, kako bi me lično prebio / ubio. Knjižim ovo kao malo noćno zastrašivanje.