Foto: S. MilojkovićSveti Trifun je bio juče, a na Svetog Trifuna se bude priroda i ljubav, što sam saznao od javnog servisa, kao što sam, takođe od javnog servisa, saznao da su dva dana ranije bila Sveta tri jerarha i da vetrovi koji duvaju na taj dan pokazuju kakva će biti godina.
Prethodni dan, 11. februara, niko me nije obavestio da je godišnjica Islamske revolucije u Iranu, koja se dogodila 1979, setio sam se sam, to je onaj dan do kojeg su Iranke mogle da na ulici nose mini suknje, a na plaži bikinije, ako su to htele, a posle je nastupila jednoobraznost u oblačenju, na šta nas s vremena na vreme podsećaju tužni postovi na društvenim mrežama pod naslovom „nekad i sad“.
Danas je u Srbiji državni praznik Sretenje i ja sam sebe juče ponovo, kao i svake godine otkad je taj praznik uveden, uhvatio u neznanju, da u najboljem slučaju o tom prazniku znam samo u načelu, ne i u pojedinostima, kako bi to rekli takozvani narodni poslanici.
Uhvatio sam i svog desetogodišnjeg sina u neznanju.
„Jel znaš da ne ideš u školu u ponedeljak i u utorak?“ „Znam.“ „A jel znaš zašto?“ „Paaa…“ „Jesi čuo za državni praznik Sretenje?“ „Paaaa…“ Nisam zamerio sebi što sam se uhvatio u neznanju, a kamoli njemu.
Da je mene učiteljica uhvatila u neznanju kada bi me pitala, u drugoj polovini osamdesetih godina prošlog veka, o Danu Republike, dala bi mi keca ko vrata.
Isto bih prošao i da sam bio uhvaćen u neznanju o Drugom zasedanju AVNOJ-a, neraskidivo povezanim s Danom Republike, o tome kada je i gde formirana Prva proleterska brigada, kada je Dan Jugoslovenske narodne armije, kada su po budućim republikama izbijali ustanci, kada je Dan mladosti…
Za razliku od tužnih postova na društvenim mrežama o Iranu „nekad i sad“, postovi o našim krajevima „nekad i sad“, a u vezi sa našom prošlošću do i od, pa na primer, 1991. godine, ne mogu se videti često, što je i razumljivo, s obzirom na to da je u našim krajevima ženama na ulici sada, kao i onda, dozvoljeno da nose mini suknje, a na plažama bikinije.
Bar za sada.
To znači da je u našim krajevima potpuno besmisleno imati žal za prošlos’, doživljenu ili onu po čuvenju.
U našim krajevima sada ne samo da je ženama u javnosti dozvoljeno da nose mini suknje i bikinije, nego im je dozvoljeno, isto kao i muškarcima, da budu skroz gole, kao i muškarci, i to u rijalitijima na televizijama i to u terminima kada sam ja, pre 30 i kusur godina, gledao Branka Kockicu.
Dakle, sve je danas isto, u stvari, mnogo bolje nego što je bilo onda, pa od nostalgije boluju samo nesrećne babe i nesrećne dede, koje imaju problema sa pamćenjem, izuzev sa onim koje seže u period koji je ujak Rodnija i Del Boja iz serije „Mućke“, na užas njih dvojice, često prizivao, uvek počinjući frazom „during the war“.
Ja ću danas, na Sretenje, da se revakcinišem, tako mi Bog pomogao.
A juče sam radio, pa nisam stigao da ispečem prase.
Ne znam, doduše – opet se uhvatih u neznanju – je li to sada običaj, kao u ono vreme…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
