Mala izlaznost na referendumu u Slovenijio uvođenju “gej brakova” i njihovog prava da usvajaju decu govori da građanima ta tema nije bila naročito zanimljiva. Izašli su da glasaju oni sa izraženijim stavovima bilo da su za ili protiv, a rezultat je pokazao da je potonjih bilo više. Moguće je da se većina većine koja se od glasanja uzdržala (više od 60 odsto) takođe protivi ovakvoj promeni u društvu.
Jedan od sigurnih razloga iz kojih je rezultat bio ne “gej brakovima” ogleda se u činjenici da je većina Slovenaca rimokatoličke vere. Uoči glasanja papa Franja pozvao ih je da podrže tradicionalne vrednosti i time još jednom opovrgao pogrešno forsirano uverenje da je blagonaklon prema proširenju prava homoseksualaca – samo zato što im je svojevremeno uputio ljudsku reč (“ko sam ja da im sudim”) umesto da ih osuđuje, što bi bilo pogrešno.
Zanimljivo je bilo kako su zapadni mediji izveštavali o slovenačkom referendumu– gotovo da nije bilo izveštaja u kojem se nije naglašavalo kako bi, u slučaju pozitivnog ishoda glasanja, Slovenija bila “prva bivša evropska komunistička zemlja u kojoj bi gej brak bio dozvoljen”, ili kako je tema u “eks-komunističkim državama” osetljiva. Tako ispada da je nekakav zatucani komunizam “kriv” zbog toga što je na glasanju bilo više onih koji su rekli ne.
Istina bi mogla biti sasvim drugačija. Moguće je da su ljudi na “istoku” Evrope koji se ovakvoj vrsti promena protive pre sposobniji da slobodnije misle nego što su, navodno, zaostali. Ljudi sa ekskomunističkog istoka, koji su imali prilike da iskuse oba sistema – stari iz vremena “lagera” i novi čiji su deo postali ušavši u EU I NATO – svesni su prednosti i nedostataka oba. Zapadnjaci će lako prihvatiti sve što se predstavlja kao neosporna vrednost , na Istoku će pre umeti da stave prst na čelo.
Zvuči paradoksalno, pošto nas globalni ideolozi uporno uče kako je “komunistički istok” predstavljao potpuni mrak totalitarizma, izjednačavajući ga sa nacizmom i fašizmom. Ipak, makar neke nijanse se prihvataju, pa je povodom referenduma istican podatak da je SR Slovenija, “najliberalnija jugoslovenska republika”, 1977 dekriminalizovala homoseksualnost.
Ima mišljenja da bi rezultat na referendumu bio drugačiji da su mladi u većem broju izašli na glasanje. Oni se ne sećaju tog zlog komunizma, izbegli su da njime budu indoktrinirani, pa bi njihova progresivnost odnela prevagu. Možda je tako. Ali s druge strane, često se govori i o radikalizaciji mladih u Evropi, da se oni u vreme trenutne nestabilnosti navodno više okreću “krajnje desnim” političkim opcijama. Istina, neke “krajnje desne” grupe opredeljuju se za podršku LGBT, ali to je tek radi privlačenja glasova.
Interesantan je nalaz Asošijeted presa da je ishod referenduma poraz organizacija koje se bore za ljudska prava. Valjda bi trebalo da je poraz za one kojih bi se uvođenje promene neposredno ticalo.
Jasno je kolikim je pritiscima Srbija izložena kako bi prihvatila ono što se od nje očekuje na putu ka EU, a u šta spada i široki korpus ljudskih prava. Insistiranje EU je (donekle) i razumljivo – ako hoćete kod nas morate da usvojite naše vrednosti.Možda će baš Srbija jednog dana postati predvodnik prosvetljavanja tih groznih (bivših?) komunista na evropskom Istoku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
