Sada su prvo našli nekog tipa koji im je nešto ispričao; onda su mu poverovali, što već nekako tandrliče s obzirom na to šta je ispričao; na kraju su ga na sav glas predstavili javnosti. Taj svedok, da ne dužim, videli ste i čuli, tvrdi da je iz živog čoveka izvadio srce i spremio ga u kantu s ledom da bi bilo prodato za presađivanje. Umesto da se prvo posavetuju sa nekim od odličnih i iskusnih hirurga koje imamo, Tužilaštvo je podleglo iskušenju političkog senzacionalizma i pobedonosno razvalilo priču na sve strane. Ta famozna trgovina organima tema je seksi i sablažnjiva, puna slatke jeze i nadrndanih osećanja, znamo. Onda je dr Goran Kronja (potpukovnik sa VMA, u penziji), jedan od naših najboljih i najiskusnijih hirurga, objasnio neke stvari u vezi sa presađivanjem organa: ukratko, da se organ vadi u sterilnim uslovima; da tu treba nekoliko prvoklasnih lekara i sestara; da se za jedno uzimanje i presađivanje potroši 70 i više kilograma STERILNOG leda, dakle ne iz ledomata u kafani; da je presadivost između davaoca i primaoca unapred ustanovljena; da aerodrom treba da bude blizu i avion spreman; itd. Dakle, sve što pažljivi čitalac novina i gledalac televizije već zna.

Ovaj lik koga su iz Tužilaštva za ratne zločine našli priča pak sledeću priču; da su negde u Severnoj Albaniji, oko Kukeša, u nekoj običnoj sobi izvadili živom čoveku srce; da ga je on rezao skalpelom naživo, a onda sekao grudnu kost onom kombinacijom bajoneta za AK-47 i njegove kanije, što je inače namenjeno sečenju bodljikave žice na ratištu; da je srce onda ubacio u neku kutiju s ledom; itd. Sve to ni sa kakvom medicinom i prodajom organa nikakve veze nema. Ako je to istina (što je veoma sumnjivo), reč je o okrutnom i odvratnom zločinu, ali ne o trgovini organima. Tako izvađeno srce, pa makar i srpsko, ne može da se proda niti presadi nikome i tačka. Dr Kronja je to objasnio jer zna: presadio je stotine organa u svojoj karijeri, znam čoveka.

Da se razumemo odmah: ja ne tvrdim da trgovine organima nije bilo i da je nema; svi znamo da ima. Trebaju nam samo dokazi kojih još nema za ovaj slučaj, kao ni za čuvenu „Žutu kuću“. Molim: najbliži aerodrom je u Tirani, a to je deset sati vožnje u dobrom terenskom vozilu, kako mi je pričao jedan koji zna. Zaleteti se ovako nepromišljeno, štaviše budalasto, u neproverenu i krajnje neuverljivu priču, a zarad jeftinih političkih poena, jer drugog motiva ne vidim, nedostojno je jednog ozbiljnog pravosudnog organa.