Ne treba mnogo toga da čoveku pokvari lep avgustovski dan.



Taman sam se u subotu lepo spremio da krenem u Barič nekim svojim poslom, kad na radiju imam šta da čujem: posvađali se Velimir Ilić i Milutin Mrkonjić. E, presela mi je jutarnja kafa! Pa kako to, majka mu stara? Pa jesu li koliko pre neki dan skidali gaće i ljubili se po Guči, kukala im majka? Pa jesu li u istoj vladi ministri?

A sada, odjedared, Velja reži na Mrku, a Mrka žestoko uzvraća. Pa, čekajte, bre, dobri ljudi: još vam ni ova skalamerija od vlade nije ljudski proradila, Aca Vučić vam se ubeutio od male snage i velikog posla, a vi tako! Ništa mi nije jasno, a moram na put. Rastabirim posle malo novine: Velja zamera Mrki da ništa nije uradio dok je bio ministar. Namerno ne kažem ko od njih dvojice, jer ni jedan nije uradio ništa; umeli su samo da viču, da se kurče po gradilištima i da više puta otvaraju iste bedno kratke deonice poludovršenih „autoputeva“. Mrka uzvraća da „rugao se kotao loncu što je čađav“: a šta si ti, brate Veljo, uradio? Velja preti da će da smeni Mrkinog direktora nečega što oni zovu „koridor 11“, a za šta niko nije siguran šta je i postoji li uopšte. Mrka mu pokazuje bosanski grb uz prateće verbalno objašnjenje Vidim: pale teške reči; još samo fali „nož vadenje i majku psovanje“, što kažu Piroćanci.

Sedim posle kod moga druga Ćebe u Bariču, gledam u vatru za sač i roštilj i brinem se. Dobri ljudi i lepe žene zabrinuli se da šta mi je, jel’ mi dobro? Da nije i mene ufatila mala snaga, kao Leku Vučića, daleko bilo? Ma, pustite me, dobri ljudi i lepe žene: ne znam šta ću od sebe od muke i brige. Sada se, posle tolikih godina, od mene očekuje da se opredelim između Velje i Mrke! Ma, novi Informbiro, „izjasni se, druže!“, šta da vam pričam. Ne znam ko mi glavu nosi.

Naime, obojica su mi uvek bili isti: viču, kurče se, ponižavaju i maltretiraju radnike i inženjere (i građevinske tehničare, da se ne ogrešim) na gradilištima, a svaki i jedan bolji čovek i bolji stručnjak od njih. Otvaraju nepostojeće, obećavaju nemoguće, u vlade se guraju, bez njih se ne može. Za to vreme Hrvati izgradiše autoputeve A za to isto vreme Veljini i Mrkini neimari bave se samo time ko će koliko da uštine na debljini asfaltnog sloja i na kvalitetu betona; na „idejnom projektu“; na „imovinsko-pravnoj“ metafizici (preko čije zemlje će „autoput“ ići i je li tu zemlju već otkupio ko treba). Na tom planu ja još nikakve razlike između Velje i Mrke video nisam, obojica su podjednako dosadni, nametljivi, bezobrazni i bestidni. Pa kako sada da se izjasnim?

Rekao bi čovek slušajući ih da su to gigantski neimari – isti oni rimski graditelji koji onomad probiše Via Militaris kojime se do dana današnjeg truckamo na putu za carski Bizant. Volim Velju, ama volim i Mrku. Kako da se opredelim?

Nego neka se njih dvojica lepo pomire, to bilo najbolje, jer ja ovo da izdržim ne mogu.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.