Posle sam razmislio: golem objekt, prema svecu i tropar, nije to za nekog lokalnog popu ili kalcana. Njegova je Svetost ukazala dužno poštovanje bogu Mamonu. Sada i Mišković može da otvori specijalizovani tržni centar u hramu Sv. Save; neće Isus doći s bičem da rastera trgovce i menjače novca, bez brige; odavno je okrenuo lice Svoje od nas.

Naravno da su deca odmah u subotu napravila od svega toga sprdnju na radiju B92, pa smo se barem setno nasmešili. Crkva u Srba nasela je na iskušenje da se okoristi od malograđanskog licemerja, pa već dvadeset godina osvećuje ovo i ono: dućane, ambasade, kancelarije, džipove, sve čega se bilo ko seti. Neko je na radiju predložio da se nekoliko onih vatrogasnih Kanadera lepo napuni svetom vodicom i da se Srbija kompletno osvešta iz vazduha, pa smo završili posao. Krštava SPC matore konje i kobile, velike Srbe (mali su kršteni kad su bili mali), venčava one što su već decenijama u braku; štaviše, toliko su se obezobrazili da traže samo kumove koji su kršteni; ako nisu može odmah, po tarifi.

Kažem, nije me iznenadilo, jer sam u Hrvatskoj mnogo puta gledao kako popovi osveštavaju koješta. Dirljiva je i nezaboravna scena bila osveštavanje telefonske govornice u nekoj zabiti Dalmatinske Zagore: put, autobuska postaja od šuplje opeke, nigde ničeg, a velečasni mrtav ozbiljan činodejstvuje sa ministrantom i škropi svetom vodicom dok zvonce zvoni. Ajde dobro: ta govornica je, pretpostavljam, od neke koristi dobrim ljudima usred ničega, pa se to valja.

Uostalom, ako vam je od toga lakše, Crkva u Hrvata ionako klepava nebeske novce od poreskih obveznika, pa neka krštava i jariće onda. U zagrebačkom nedeljniku Novosti prošlog je petka objavljeno zanimljivo istraživanje o bogatstvu Svete matere katoličke crkve u Hrvata. Povod je bilo svečano otvaranje nove zgrade Biskupske konferencije na Ksaveru (zgodna lokacija): objekat je monumentalan, sa fasadom od oniksa, najmodernijim sistemima klimatizacije, staklo, mesing, sve; najviše je nalik na tržni centar. Koštalo je svega 16 i po miliona evrića. Naravno da se digla dževa oko toga: fakat je to bio prst u oko osiromašenom pučanstvu. Njegova Eminencija Josip kardinal Bozanić donekle smušeno je izjavio: taj dvorac da je koštao manje od Muzeja suvremene umjetnosti u Zagrebu, kao da je to uporedivo; da je građen nadasve ekološki, sa najmodernijim tehnologijama; da su pare zapravo poklonjene iz Italije; da pljunemo im pod prozor, uostalom, ukratko.

Dakle: po Novostima, hrvatski poreski obveznici ulupali su u popovske džepove od 1998. (kada je zaključen konkordat s Vatikanom) celih 500 miliona evra. Osim toga, Kaptol od države potražuje gomilu nekretnina, nacionalizovanh 1945, a stečenih u feudalna vremena (tu je i 150 dragocenih objekata u centru Zagreba); vrednost se procenjuje na još pola milijarde evra, a postupci su u toku. Iako živi od narodnih para, Crkva u Hrvata uredno naplaćuje opelo (300 kuna), krizmu (100), krštenje i venčanje (po 300), plus milodari koji se očekuju; sve to oslobođeno od poreza. Na bankovnom računu don Vinka Sanadera (župnik u Solinu i brat pritvorenog bivšeg premijera Ive) policija je pronašla 2,7 miliona kuna (kuna: oko 12 dinara); splitski nadbiskup je žurno objasnio da je reč o milodarima koje je velečasni prikupio… Sirotinja u Hrvata, međutim, ima slabu korist od Crkve, čiji se prelati vozaju u skupim kolima: Uzoritost koristi C-5 (35 000 evra), gospićki biskup hondin terenac (tu negde), jedan župnik ima mečku od 46.000 evra, a famozni portparol Crkve don Anđelko Kaćunko personalizovao je registarske tablice za 8000 kuna. Biskupi zidaju dvorove sa ogradama i TV nadzorom, voze se iza tamnih stakala, ne brinu za benzin i sve to bez poreza i bez polaganja računa državi koja ih plaća. Zvuči poznato?

Sveta matera Crkva u Hrvata, naravno, ima određene moralne obaveze (nije smešno!) prema državi, tačnije prema HDZ, pa te obaveze ispunjava (koliko može, jadna) prilikom predizbornih kampanja. Svaki fra Litre Puvalo iz Zmijavaca Gornjih podsetiće svoje stado da ko je pravi Hrvat, a ko srbokomunistički izdajnik, mešanac iz oficirskog braka, stoka sitnog zuba (Franjo Tuđman dixit) itd; bez brige. Evo pre neki dan Biskupska je konferencija zamolila vernike da svakog petka do 15. aprila poste i mole se za pravednu presudu hrvatskim generalima (Gotovina, Markač, Čermak) u Hagu. Šta je to pravedna presuda i uopšte moralni ugao cele stvari objasnio je sjajno Viktor Ivančić, pa nećemo ulaziti u to; bolje se objasniti ne može. U petak je zagrebački Radio 101 imao uobičajeno veoma popularnu anketu, a na tu temu: 73 odsto slušalaca izjavilo je da im na pamet ne padaju ni post, ni molitva. Braniteljske udruge zakazale su za taj 15. april skup na Jelačić placu, da tamo čekaju presudu pa šta bude… Ovako ili onako, pak bumo vidli. Ovi naši nesrećnici priredili bi molebanciju i litiju možda i hoće, kad dođe do izricanja presude Karadžiću sa sve samobičevanjem, kuknjavom i učenim kletvama nacionalnih radenika iz Instituta za primenjeno guslarstvo, kako je to zvao pokojni mudri Miroslav Karaulac. Možda bude i oslobođenih patika i firmiranih krpica.

Da zaključimo: a šta bi tek bilo da nisu položili zavet siromaštva, što reče pokojni patrijarh Pavle gledajući vladičanske džipove i luksuzne limuzine s prozora Patrijaršije.