Društvena svojina još nije umrla

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Приватизација нам је однела фабрике а донела бетонирање Србије и нову пребогату класу, која није настала на стварању, већ на разним шемама.

2. Da, samo i autor nije svestan da je i i sam jos uvek pod indoktrinacijom sa kojom je uspostavljena „drustvena“ svojina u onoj nasilnoj revoluciji „slavne partije“. Pomenutoj nadstresnici je morao daleko vise paznje da posveti. Svojina uopste nije vazna u smislu ko ima (bogat) a ko nema (siromasan). Ona je vazna u smislu ko poimenice odgovara kad se desi nesto lose a ne samo da profitira kad se desava dobro. Ovo je osnova uredjenih demokratija. Da je nadstresnica bila privatna unapred bi se znalo kome sleduju lisice na ruke. Taj bi sa tim saznanjem zaista i brinuo o nadstresnici. U slucaju „drustvene“ svojine lisice slede samo eventualno i to onome ko izgubi u politickom naguravanju cak i ako luk nije jeo ni mirisao. I to traje dok se sve ne zaboravi, zataska i sl. Eto zasto moze da se kaze da je u Srbiji nadstresnica pala jer u njoj nije pao Barlinski zid.

3. Železničku stanicu u NS izgradila su društvena preduzeća. Rekonstrukciju su ,uglavnom, radile privatne firme. Privatizacija je bila ,apsolutno, neophodna, ali je u mnogim slučajevima bila divlja i nekontrolisana. Problem je što decenijama živimo u partijsko feudalnom društvu, a svojina je samo mrtvo slovi na papiru.

4. Dobro. Autor ima svoj stav ali ne daje odgovor zasto npr. Miskovic nije uspeo da svoju Deltu dovede na nivo Geneksa iz 1989 koji ima promet tadasnjih 5mlrd dolara i profit 1.1mlrd od trgovine i svoju aviokompaniju? Zasto npr. pokojni Kostic nije uspeo da napravi novi PIK Servo Mihalj koji otprilike u isto vreme radi preradu hrane na industrijski nacin na svetskom nivou? Zasto novi industrijalci nisu uspeli da naprave npr. ekvivalent – Lola Robotici? Sta je to srpska privreda danas? Zna i autor ali nece da kaze naglas- pekara, frizerski salon, kladionica, apoteka…to su 4 stuba srpske privrede. Ostalo je sve strano- strane firme- Vuciceva proizvodnja subvencionisanih „mrdalica“ kopanje ruda u stranom vlasnistvu, strane banke i strane firme sa domacim IT podizvodjacima.. Gde je resenje – valjda nije u nedeljnim jadikovkama i ociglednim konstatacijama ekonomskih analiticara?!??! Voleo bih da autor u nekim od sledecih kolumni iznese program oporavka srpske privrede u 10 tacaka (manje ili vise) koji daju jasan pravac gde je snasa za razvoj.

5. Olako date ocene. Privatizacija u Srbiji je urađena apsolutno štetočinski.Jewrkovića je bilo na stotine. Zašto autor ne pomenu slovenački primer privatizacije i zašto ne pomenu zalihe gotovih proizvoda u pomernutim šećeranama na dan privatizacije???

6. Brkicu,prestani vise da propaguras luberalnu ekonomiju jer ona nigde ne postoji.To je mit.

7. Potpuno vas razumem, i ja sam jednom prilikom daleke 2002. godine govorio Mladjanu Dinkiću da ne postoje poštena, i nepoštena privatizacija jer promena državnog uredjenja sama po sebi predstavlja „nepošten“ čin, već da postoje samo brza i spora privatizacija. S tim što će se ova spora sigurno pretvoriti u strašan izvor nepoštenja i korupcije. Tada mi nije verovao, činilo mu se da će tržišna privreda u Srbiji zaživeti preko noći iako tada u Srbiji niko nije imao „ni prebijenog dinara“.

8. Liberalizacija je potpuna fikcija, kao i razdvajanje( vertikalna integrisanost) energetskih preduzeća.