Pravda za Luku 1Foto: Radenko Topalović

Neznanje ili manipulacija? Teško se odlučiti.

Javni prostor zasut je hrpom smeća, čija se veličina i opasnost meri gabaritom od ”krstarećih raketa” do ”asteroida”, i koje svakodnevno pada na glavu konzumenata političkih, ekonomskih i drugih informacija. Teško je snaći se i razabrati šta je istina, a šta prevara.

Nedavno su mali akcionari Luke Beograd protestvovali ispred ulaza u Luku i ”bombardovali” javnost svojom ”istinom”. Osim što su nezadovoljni cenom deonice u prinudnom otkupu, ostrvili su se i na nedavno usvojeni Zakon o planiranju i izgradnji i mogućnost besplatne konverzije zemljišta Luke čiju vrednost procenjuju “na najmanje dve milijarde evra“.

Ne kaže se čija je to procena, ali najmanje DVE milijarde sasvim je dovoljno veliki zalogaj da protest dobije na težini, odjekne u javnosti i bude krunski argument za porast vrednosti deonica.

Mali akcionari tvrde da su ”čelnici Luke odluku o prinudnom otkupu akcija doneli proletos, u trenutku kad je na sajtu Vlade već stajao predlog Zakona za koji je bilo izvesno da će biti usvojen” i da je ”vlasnik Luke znao da će mu država pokloniti zemljište te da je s namerom oštetio akcionare”.

Da bi pojačali uverljivost i skrenuli pažnju javnosti, 150 malih akcionara bacili su na sto i ”keca iz rukava”: ”Usvajanjem ovog Zakona, Luka može bez naknade da izvrši konverziju i zemljište iskoristi za druge namene. U pitanju je 220 hekatara zemlje u centru Beograda koje je okvirno procenjeno na dve milijarde evra”.

Više od dve decenije kako je Luka Beograd privatizovana i skoro 15 godina od donošenja Zakona o planiranju i izgradnji – privatizacija i naknada za konverziju i dalje su teme s kojima se ”ispiraju usta” po srpskoj čaršiji i populistički manipuliše u korist raznih društvenih grupa, političkih lobija i tranzicionih gubitnika. Kratka i plitka pamet namerno (a možda i iz neznanja) previđa neke osnovne i ključne činjenice.

Ajmo redom.

O privatizaciji.

Postupak svojinske transformacije Luke Beograd sproveden je po Zakonu iz 2001. godine kad je 60 odsto akcija podeljeno malim akcionarima (zaposleni i građani), a 40 odsto akcija preneto na Akcijski fond i one upisane u privremeni registar, a zatim u CrHoV.

Tako utvrđena vrednost kapitala upisana je u poslovne knjige Luke i na osnovu nje izdate su akcije, čime je društveni kapital transformisan u privatni. To je konačno potvrđeno i Rešenjem Trgovinskog suda o promeni oblika organizovanja iz februara 2002. godine.

A potom je 2005. godine luksemburška firma Worldfin dala ponudu za preuzimanje akcija Luke Beograd, kada je, posle sprovedenog postupka preuzimanja (Zaključen ugovor o prodaji akcija Akcijskog fonda 5. oktobar 2005) i kasnije dokapitalizacije, postala vlasnik 93,65 odsto akcija firme.

O konverziji.

Kao novinar, svedočio sam činjenici da je primarni cilj autora Zakona o planiranju i izgradnji iz 2009. godine bio da, na zadovoljstvo dela javnosti, zagorča život vlasniku Luke i osujeti njegovo pravo da zemljište konvertuje bez naknade. Dogodio se, međutim, zanimljiv paradoks – norme Zakona baš su omogućavale vlasniku Luke da doslovnom i doslednom primenom Zakona ima pravo na konverziju bez naknade.

To izgleda ovako.

Članom 103. Zakona uvedena je obaveza plaćanja naknade za pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine. Međutim, članom 101. stav 1. Zakona propisano je da licima koja su upisana kao nosioci prava korišćenja na izgrađenom građevinskom zemljištu u državnoj svojini prestaje pravo korišćenja i prelazi u pravo svojine, bez naknade (u Zakonu ne postoje bilo kakvi izuzeci u primeni ove odredbe).

I Luka je upravo po tom članu podnela zahteve za konverziju bez naknade.

Međutim, postupajući po zahtevima Luke za konverziju bez naknade, nadležne službe za katastar nepokretnosti su, pozivajući se na nenadležnost, odbacivale zahteve.

To je potvrđivao i drugostepeni organ po žalbama Luke, koja je protiv takvih drugostepenih odluka podnosila tužbe Upravnom sudu a on je zauzeo stav da odluke treba poništiti i vratiti drugostepenom organu na ponovno odlučivanje. Kao razlog, naveo je da je prvostepeni organ odlučivao po članu zakona po kome zahtev nije podnet, čime je povredio pravila postupka i zakon, a na štetu Luke.

Takvo postupanje ukazivao je da su nadležne službe, pod pritiskom antagonističkog političkog stava prema vlasniku Luke, pronalazili načine da ne uvaže njegove zahteve, bez obzira što je takvo odbijanje bilo pravno nedopustivo.

Da je država bila i najmanje u pravu u pogledu primene Zakona, postupci koje je pokrenula Luka Beograd odavno bi bili okončani u korist države.

Problem je, međutim, što ovi postupci ni danas, posle 14 godina, nisu okončani i neizvesno je kako će biti završeni. Toliko o pravnoj državi i pravnoj sigurnosti privatne svojine u Srbiji.

Ali, to nije kraj.

I po sledećem Zakonu (iz 2020) koji je uređivao pitanje konverzij, Luka Beograd imala je inicijativu za konverziju o kojoj nadležni organi nikad nisu doneli odluku.

Inače, taj Zakon izmenjen je na sugestije stručne javnosti da građevinsko zemljište koje je bilo vrednovano pri proceni kapitala za potrebe privatizacije ne može biti predmet konverzije uz naknadu, zato što je (u okolnostima u kojima je država sprovodila i kontrolisala postupke privatizacije u kojima je kapital u svojoj proceni obuhvatio i pravo korišćenja na građevinskom zemljištu) smatrano nedopustivim da emitovani kapital bude praktično poništen umanjenjem ili ukidanjem prava.

Taj stav naslanjao se na odredbu Ustava Srbije koji propisuje da prava stečena ulaganjem kapitala na osnovu zakona ne mogu zakonom biti umanjena. Postojao je još jedan razlog – više od 100 izgrađenih objekata različitih površina na zemljištu za redovnu upotrebu praktično zauzimaju čitavu površinu Luke, čime bi se takođe sprovela konverzija bez naknade.

Svi zakoni o planiranju i izgradnji i svi zakoni o konverziji zagovarali su, kao jedno od osnovnih, načelo jedinstva nepokretnosti. Ono podrazumeva da zemljište i svi objekti izgrađeni na njemu čine jedinstveni predmet svojine što daje ovlašćenje vlasnika da imovinu drži, upotrebljava i njome raspolaže, uz obavezu svih drugih lica da se uzdržavaju od radnji koje bi povredila prava vlasnika.

Zašto nadležni organi nisu zaštitili svojinu vlasnika Luke i zašto nisu odlučivali po njegovim zahtevima? Da li zato što nisu želeli da preuzmu rizik odlučivanja da se ne bi zamerili političarima zbog ranije stvorenog političkog animoziteta prema vlasniku Luke?

I najnovije izmene Zakona o planiranju i izgradnji, usvojene letos u Parlamentu, omogućavaju vlasniku Luke da konvertuje pravo korišćenja u vlasništvo bez naknade. Ali, vlasnik će se načekati da ostvari to pravo.

Jer, odredbama Zakona iz 2023. godine, propisano da će se započeti postupci za rešavanje njegovih zahteva podnetih do dana stupanja na snagu novog Zakona, voditi i okončati po (ranijim) propisima po kojima su započeti.

Ko zna, možda će ti postupci trajati još 14 godina. I trajaće sve dok ne izvetri politički stvoren animozitet prema vlasniku Luke Beograd.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari