Naslovne strane srpskih medija dan posle ove sednice pišu: „Janković: Ne možemo više sa DS, kriv je Šutanovac“ ; „Janković i Šutanovac raskinuli pre braka“; „Janković optužuje Šutanovca za izdaju, traži prekid svih kontakata sa EU; „Kraj: Razlaz Jankovića i Šuleta“. Tek Novosti, na naslovnoj strani, gde je, čak, dve trećine pripalo svađi Jankovića i Šutanovca, donose i najavu teksta o Sednici UN: „Dačić: Nismo kolonijalna sila na KiM, tamo smo vekovima“. Ostali: ništa.

Dačić i Čitaku polemisali o temama: Da li je genocid izvršen nad Srbima ili (samo) nad Albancima? Da li se od Srbije traži da prizna da istorija počinje tek od onog dana kada je Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost? Da li je istorija prethodno postojala? Zar nije logično to da ako želimo trajno i obostrano prihvatljivo rešenje za Kosovo, onda se moraju uzeti u razmatranje i prava Srba i prava Albanaca?

Na čijoj god da ste strani u takvoj polemici, mora se priznati da je zaslužila sve naslovne strane, posebno, imajući u vidu vruću, najaktuelniju temu u Srbiji – unutrašnji dijalog o Kosovu!

Jok, srpski mediji u prvi plan, kao druge najvažnije teme donose nešto iz ovog opusa: Kako je dirljivo što će folk diva Ceca otkupiti sve slike malog Farhada; kako je Glogovac „užasan lik“ jer je negde ogorčeno izjavio da je Ceca današnji Šekspir, a kako je Glogovčev sin „napadao strane ambasade“. Ostale manje zanimljive teme naslovnih strana prate uglavnom dešavanja iz života kontroverznih momaka (kriminal).

Ovo pokazuje iz prve ruke da nikakav stvarni unutrašnji dijalog o Kosovu više nije moguć, i da je iza svih prenemaganja večitih političkih lidera na srpskoj političkoj sceni jedan jedini pozorišni scenario: Kako se što jeftinije ratosiljati Kosova, i naći dežurnog, kobajagi, krivca (za unutrašnje potrebe).

Vrlo pažljivim čitanjem ne samo štampanih medija, već i gomile „materijala“ sa društvenih mreža, uočavamo istu matricu: Pokrivanje svakog važnog za Srbiju, zvaničnog događaja bujicom „napisotina“ o opozicionom svađanju ni oko čega. Svađaju se kada se u UN raspravlja o Kosovu, svađaju se pred svake izbore, da bi se odmah posle izbora ujedinjavali itd.

O besmislu ovog poslednjeg „raskida pre braka (Šule-Janković)“ koji je proizveden u najvažniju vest, teško je naći nešto oko čega bi smo makar minut raspravljali, a da nije čist nonsens. Ono što se može reći, jer je vidljivo golim okom je tek ovoliko: Janković neće sa Šutanovcem (DS) jer Šutanovac nudi Vučiću predlog kako da se iz Ustava izbaci preambula, koja bilo čije priznavanje samoproglašenog Kosova (priznavanje realnosti) čini protivustavnim. Pa sledi red twitta: „Sad i Slobodna Evropa kritikuje Jankovića (siroma’ čovek, c, c, c) jer neće u razgovore o promeni Ustava (sic!). Tek, mic po mic, i eto gde se već o Jankoviću doslovno piše kao o novom Koštunici. Kao onomad pred izbore kad je Janković rekao da neće pomoći Vučiću da prizna Kosovo, „neka sam (Vučić) snosi odgovornost, a zatim (Janković) dodao „a albanskim vlastima nudimo svaku pomoć i saradnju, itd, itd“.

Dakle, predmet spora „preambula o Kosovu“ u Ustavu Srbije nikog u opoziciji, ko se bavi svađama, ne zanima. Prozapadne stranke, koje bi priznavanje Kosova potpisale bez razmišljanja kad bi bile makar iznad izbornog cenzusa, ali nisu, logično je, trebalo bi da su za promenu Ustava, jer bez toga ne mogu ni makac u saradnji sa svetom, ali… Te snage, nelogično (naizgled, bar) promovišu Jankovića u Koštunicu (?). Zašto?

„Ko je to međunarodno priznao granice Kosova? Kosovo neće postati članica UN. Mi nismo utvrdili granice ni sa Bosnom i Hrvatskom, a kamoli sa nekom tvorevinom koja sebe naziva nezavisnom državom Kosovo. Može, tenkovima, ukazao je Dačić“, a prenose mediji.

Pošto se pokazuje da je Vučić – na koga su se obrušili oni koji su ga na vlast i doveli, do te mere više nema manevarskog prostora, da kad otvori Ikeu, i Ikeu će da proglase za diktatora – rešio da ćuti o Kosovu i Rusiji, ostaje Dačić koji ne ćuti. Eno ga svako malo na „Sputnjiku“, eno gde se svađa sa Kifom…

Zato je potreban novi Koštunica, kao i pre, kao i uvek. Za koga je narod glasao verujući da je ultradesničar, srpski domaćin iz Koštunića… Dakle, pokri Dačićev govor u SB UN (o unutrašnjem dijalogu) mitom o novom Koštunici (svađom opozicije ni oko čega).

SF serijal se nastavlja epizodom: „Koštunicom“ protiv (Koštuničine) preambule o Kosovu.