Tercira im tzv. tabloidna štampa, koja takođe favorizuje „čediste bez Čede“ dočim samog Čedu nikako ne prepušta zaboravu, jer „lovostaj“ na osnivača LDP niti je objavljen niti će, kako izgleda, biti.

Divno zvuči, rekao bi neko ciničniji, eto dokaza da LDP nije liderska stranka. Čeda se ne buni, i šta tu ne valja? Ma, sve je u redu, osim što je najblaže rečeno – bizarno. Istovremeno sa „ukidanjem“ Čede Jovanovića u tzv. ozbiljnim medijima, u tzv. neozbiljnim medijima čiji je tiraž „ozbiljnima“ nedostižan, pored obilja poluosnovanih optužbi o kojima nikako da se konačno i jednom zasvagda odrede nadležni, po sistemu „dža ili bu“, zakon dopušta da se nad Jovanovićem neometano sprovodi i nezapamćeni javni linč koji je nedavno valjda dostigao kulminaciju kada su zločine nekog umobolnika, pripadnika satanističke sekte, koji je masakrirao dete iz svog susedstva, doveli u vezu sa Čedom, jer ga je ovaj navodno ili nenavodno, slučajno poznavao!!! Na ovu monstruoznu intrigantsku podmetačinu apsolutno niko relevantan nije našao za shodno da reaguje. Prosto se nameće pitanje – kako to da je moguć takav tretman bilo koje ličnosti, čak i da je u pitanju krivični zatvorenik, a nekmoli predsednik parlamentarne stranke? Tim pre, što Čede kao predsednika stranke gotovo da i da nema u javnosti, osim u napisima koji ga degradiraju, dezavuišu i poništavaju u elementarnom ljudskom smislu. Nemoguće je ne zapitati se: zašto to rade, zašto baš najmlađi „đinđićevac“- Čeda – ostaje do danas u toj meri „na ziceru“? Imaju li nadležne službe neka saznanja o kojima javnost nije obaveštena, zašto LDP ne insistira da se razjasni položaj prvog (?) čoveka njihove stranke, šta je bilo sa ocenama MUP-a o Jovanovićevoj ugroženosti, itd…

U takvom svetlu, još je neobičnija najava da će LDP&koalicija kandidovati Čedu za predsednika. Pitanje je kako je moguće da čovek koga politički ne pripuštaju da postoji osim kao moneta za potkusurivanje, odjednom (možda) biva isturen za kandidata stranke na predsedničkim izborima? Ne treba biti marketinški mag pa znati da toliko negativna kampanja, koja traje 365 dana u godini, ne može doneti skoro nikakav uspeh.

Stoga verujem da nije jeres, već sasvim umesno, ako ne i blagovremeno, dakle, jedino pošteno pitanje: da li će medijski, pravno, pa i vitalno, jedva opstojavajući Čeda Jovanović, biti tek zloupotrebljen u predstojećoj izbornoj trci, ne bi li oduzeo nekoliko procenata Tadiću, a sebe dezavuisao za svaku buduću kandidaturu? Budući da rasipanje Tadićevih glasova ide u prilog samo Tomi Nikoliću, koji će Tadiću i ovoga puta biti jedini ozbiljan i jak protivkandidat, i budući da poklon radikalima sigurno nije želja Čede Jovanovića, nije zgoreg promisliti bar o čijem voluntarizmu je onda ovde reč?! Možda će se neki od čitalaca setiti da je potpisnica ovog teksta imala nešto protiv kada je Tadić svojevremeno čisteći DS, zapravo „očistio“ Čedu. Tom tekstu danas bih dopisala jedan suštinski dodatak. Taj Tadićev gest bio je pošteniji u onoj meri u kojoj je transparentniji, u odnosu na današnje nejasno ponašanje nekih Čedinih medijski istaknutih „političkih istomišljenika“ koji iz prilično komforne političke misije za razrešenje Čedine apsurdne i neodržive pozicije ne čine baš ništa. A koji će se, budu li ga kandidovali, sami ponovo „ogrebati“ i o poslednju kap harizme koju, da se ne lažemo, u LDP, GSS i ostalim sličnim strankama ima samo Čeda. Šta Čeda nema? Nema osnovni preduslov za političko delovanje: slobodu. Od slobode kretanja, pa nadalje. Samim tim, njegova eventualna kandidatura je samo uslovno kandidatura njega ili neke njegove ideje. Šta se onda „Čedom“ kandiduje?