Klanje slobode govora za kilo mesa 1Foto: Goran Srdanov

„Ne slažem se sa onim što govoriš, ali ću životom braniti tvoje pravo da to kažeš.“

Moćna rečenica, prvo i jedino načelo slobode govora, često se pripisuje Volteru.

Zapravo potiče od njegove biografkinje koja je sažela misli britkog pera prosvetiteljstva.

Ako se pokojnici stvarno okreću u grobu kad ih živi zloupotrebljavaju, onda se Volter vrti kao giros. Jer, ovo je doba kada se sloboda govora guši i tobože u ime prosvetiteljstva.

Možda ste čuli, upravo traje jedno uzbuđivanje oko audio-platforme Spotifaj.

Oni su pre koju godinu za sto miliona dolara kupili najpopularniji podkast sveta koji vodi američki komičar Džo Rogan.

Na svakih par dana Rogan ćaska sa ljudima, ozbiljnim, neozbiljnim, levim i desnim, u njegovom je podkastu milijarder Ilon Mask pušio marihuanu, a američka publika čula Edvarda Snoudena kojeg vlasti hoće da utamniče jer je raskrinkao kako prisluškuju svet.

Bili su tamo priznati virusolozi i epidemiolozi, jedan od njih sada savetuje američkog predsednika.

Rogan je popularan jer je nepretenciozan.

Kod njega može da se priča o svemu, može da se psuje i lupeta, a on u lupetanju drage volje učestvuje.

I niko sa dve čitave sive ćelije ne bi pomislio da mu Rogan bude prva adresa na kojoj treba da se obavesti o medicini i virusu.

U gostima kod Rogana nedavno je bio i doktor Robert Meloun, naučnik impresivne biografije, koji od početka pandemije nastupa otprilike kao doktor Nestorović, samo bez pominjanja vanzemaljaca i putovanja kroz vreme.

Tu su počele nevolje Džoa Rogana i Spotifaja.

„Spotifaj je postao mesto potencijalno smrtonosnih dezinformacija o kovidu“, rekao je legendarni kantautor Nil Jang.

Postavio je švedskoj platformi ultimatum u stilu „ili Rogan ili ja“, a onda povukao svoje pesme sa Spotifaja.

Primer je sledila njegova ispisnica Džoni Mičel, a možda će pratiti još neki.

Mediji razapinju prokazanog komičara, osvešćeni pretplatnici napuštaju platformu, a Spotifaj i Rogan se posipaju pepelom, obećavaju da će označavati kontroverzne epizode i nuditi link do proverenih informacija o koroni.

Tu kreće krizni PR po uzusima globalnog kapitalizma i kako god da se svrši, svi če ostati milioneri.

Ama ovde me zanima nešto drugo.

Kada se radi o pandemiji, naslušali smo se raznih baljezgarija i teorija od dva dinara poput one da nas Bil Gejts čipuje vakcinama. Ali, kad smo se to dogovorili da se lupetanje izuzima od slobode govora?

Da se tome ne suprotstavlja argumentima nego flasterom preko usta?

U svakome od nas čuči mali cenzor koji bi ponekad začepio gubicu nekome ko smatra na televiziji.

Mnoga je kafanska tuča ili kočijaška rasprava na društvenim mrežama počela iz želje da se drugi ućutka.

Ali, sloboda govora kao princip počinje tek kad zauzdamo tog cenzora u sebi.

Ne kada branimo slobodu nekog sa kim se slažemo ili makar civilizovano ne slažemo – nego kada nam se uvrne želudac od izgovorenog, pa ipak kažemo „životom ću braniti tvoje pravo da to kažeš“.

Ako me baš toliko tangira, kritikovaću te, promeniću kanal, prestaću da kupujem novine u kojima pišeš, ali baš nikad neću pomisliti da i ti, eto takav glup i nakrivo nasađen, nemaš prava da govoriš u javnom prostoru.

Koji je, uzgred, danas svakome bliži nego ikad uz društvene mreže, milion podkasta, Jutjub kanala, kablovskih televizija i portala.

Odustajanje od načela slobode govora zbog bilo čega – pa i zbog pandemije koja je odnela milione života – bilo bi klanje vola za kilo mesa.

Sutra će nešto drugo biti vododelnica pa nešto treće, i vazda će se raditi samo o tome ko je u poziciji moći da drugoga ućutka.

Tada nijanse dele cenzore starog kova iz Komunističke partije Kine i uzbuđenu rulju sa društvenih mreža koja bi nekoga da ukine jer je politički nekorektan.

Ako se principi brane samo kad je ugodno, onda to i nisu principi.

To je više probušeni kurton – može da se upakuje i proda kao pravi, ali ničemu ne služi.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.