Koliko čovek mora da bude jadan i bedan da bi usred najgoreg talasa epidemije kovida 19 izjavio da su se lekari zaražavali na pauzama za kafu i užinu?
Toliki stepen odvratnosti i drskosti ponovo je pokazao DrKon.
Jednostavno, nemoguće je priznati da je nešto trulo u zdravstvenom sistemu Srbije.
Taman posla da DrKon javno kaže da su se lekari zarazili, a kasnije i preminuli u ovakvom broju, zbog neadekvatne opreme ili loše organizacije.
Na pamet mu ne pada da komentariše činjenicu da u Sloveniji i Hrvatskoj, koje su prema njihovim baljezgarijama manje uspešne od Srbije u borbi protiv bolesti nema preminulih lekara, izuzev jednog u Hrvatskoj.
U tim zemljama lekari, izgleda, ne idu na kafe pauze.
Živo me zanima da li je DrKon barem jednom ušao u crvenu zonu da vidi kako rade njegove kolege i kako je biti u skafanderu osam, deset ili dvanaest sati.
A on je dobio orden.
Za šta?
Za verno služenje jednom čoveku.
Najgore je što on čak i nije sluga već običan rob.
Postao je to onog trenutka kada je pristao da pređe tu crvenu liniju koja deli normalnost i ludilo.
Pokušava sa svojim lažnim i naduvanim autoritetom da nam poruči da on nije ničiji, da je njegova dužnost da se bori protiv korona virusa.
Nemoj više, ako Boga znaš.
Odlazi, nesrećo, iz tog Kriznog štaba da te više ne gledamo.
Dozvolio je jednom Goranu Vesiću da ga pravi budalom.
I ako, zaslužio je.
Onoga trenutka kada je politika preuzela primat nad lekarima, trebalo je da ima petlju i da podnese ostavku.
Da ostavi Vesiću i ekipi da nastave da se bore za kafiće i noćne klubove.
Nikome od tih silnih lekara nije mesto u Kriznom štabu čiji je komandant najobičniji zamenik gradonačelnika.
Govoreći vojnim rečnikom, a upravo se na vojničku dužnost često poziva DrKon, odluke im donosi – razvodnik straže.
Umesto da se zabrine za kolege koje je izgubio i da nađe smisaoni odgovor na to što se dešava, DrKon brani sistem koji je dozvoli da zauvek najbolji među njima napuste ovaj svet.
Kafa i sendviči su krivi za to.
A šta drugo možemo da očekujemo.
Naš zdravstveni sistem je postao fabrika novca, a naše bolnice vode lekari koji na svom stolu drže sliku ministra zdravlja Zlatibora Lončara.
Doktor Saša Jovanovski iz Šapca sigurno se nije zarazio na kafe pauzi ili užini.
Pričao mi je da kada navuče skafander, ne skida ga sa sebe dok ne završi sa smenom, a u crvenoj zoni je bio u sva tri talasa.
Svoje stalne pacijente nije hteo da prima da ih slučajno ne bi zarazio, jer mu je crvena zona postala novi dom.
U subotu smo ga sahranili na Novom gradskom groblju. DrKon nije uputio telegram saučešća ni Sašinoj, niti bili kojoj drugoj porodici preminulih zdravstvenih radnika, barem ne javno.
Krizni štab je apsolutno nepotreban Srbiji.
Politika donosi sve odluke i tu nema više nikakvih dilema.
Onog trenutka kada ste spremni da pljunete na smrt sopstvenih kolega, na isti način na koji je država pljunula na heroja Omera Mehića, pilota helikoptera koji se srušio zbog želje ministara za slikanjem, tog trenutka prestajete da bude ljudsko biće i postajete – Sarapa.
Uspeo sam da se ne zarazim korona virusom samo zato što sam slušao sebe i prijatelje kojima verujem.
Da sam slušao Krizni štab i DrKona išao bih na derbi, učinio bih privredni rast Srbije još većim stajanjem u redu u tržnim centrima, išao bih na splavove, slavio bih ćerkino punoletstvo…
Zakopali ste svoju domovinu, DrKone, svojom slugeranjskom službom ovoj vlasti.
To nikada nećete shvatiti zato što ste taj gen normalnosti odavno izgubili.
Pod stare dane, pljuvanjem po svojoj braći i sestrama po mantilu, stavili ste tačku na svoju karijeru koja je pred sam kraj profesionalnog angažmana mogla da bude bitno drugačija da ste imali kičmu.
To što ste udarali prstima po stolu trebalo je da uradite pred Vesićem i Prvorođenim, a ne pred nama.
Nikakvu to težinu nema, niti će imati.
Mi nismo adresa za vaš jad.
Vi ste dokaz one kontrateze – Bolje rob nego grob.
Po toj matrici živite i uživate da iritirate, ne samo svoje kolege, već i sve građane Srbije.
Sutra da vas se Prvorođeni odrekne, ovo nije ništa sa kakvim biste se gnevom njegovih Sarapa susreli.
Sada je kasno da se povučete i tačno ste tamo gde vam i pripada mesto.
A ulogu roba igrate sa najvećim mogućim žarom.
Nadam se samo da vam u san dolaze svi oni beli mantili koji su pili kafu i jeli sendviče na pauzama dežurstva u crvenoj zoni koji više nisu među nama.
#izVucicemose
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
