Naravno da on, ipak, nije propustio priliku da otvori jedan, i to u Beogradu. Ustao je uobičajeno u četiri-pet ujutru, pregledao rejtinge, svoju popularnost dobro odmerio, upalio jutarnje programe svih televizija koje se oduševljavaju njegovim likom i delom, saslušao izveštaje svih onih mučenika koji su umesto njega morali da pročitaju novine, pažljivo slušao na časovima ruskog i francuskog, popio vodu iz flašice koju je sam kupio, i otišao da otvori jednu samouslugu, da ne kažem STR.

Što bi naš narod rekao, zaludni predsednik i samousluge otvara. Verujem da to baš nije posao za tako visoku funkciju. Mogao je, vrh glave, tu prodavnicu da otvoru, npr. ministar trgovine Rasim LJajić. To bi imalo smisla. Predsednik države da otvara prodavnice, stvarno ne biva. Ali, ajde, neka mu neko kaže to. Otvaranje Lidla je za Prvorođenog bila jedinstvena prilika da se tamo nacrta, da Pink i svi ostali direktno prenose borbu za piliće u prisustvu Prvorođenog. Ma, ništa se ne prepušta slučaju.

I dalje mi, međutim, nikako nije jasno kako to da Prvorođeni nije otvorio jedan od najmodernijih zatvora u Srbiji, nego je na to otvaranje poslao Nelu Kuburović. Podsećanja radi, u taj zatvor je uloženo 18 miliona evra, naših i evropskih para. Malo li je? Nije to merljivo sa investicijom jednog Lidla, ali je sigurno značajnije od onog sokaka, sećate se, u zaseoku Petrić u selu Donji Banjani. Da, taj sokak je bio predmet interesovanja našeg Prvorođenog, ali ne i zatvor u Pančevu.

Znao je Prvorođeni da će narod da navali na Lidl. Znaju šta je Lidl. Pune su im kuće Lidl kesa kada rođaci, kumovi i prijatelji iz dijaspore dođu u posetu otadžbini. Poklone ni ne pakuju, već ih samo stave u te kese, a one jake, dugo traju, pravi benefit. Puno naroda, puno aplauza. Ko bi došao na otvaranje zatvora? Ni sendviči sa kulenom i flašice koka-kole ne bi naterali građane i građanke da se pojave ispred apsane. Ovde nije morao ni da organizuje autobuse, narod se samo pojavio. Strpljivo čekao u redovima i više sati, ne bi li kupio 100 pilića za 100 evra, ili 500 kilograma šećera. E, moj Prvorođeni, koliko smo mi srećni što te imamo. Divne slike otimanja i tuča za pile po ceni od jednog evra. DŽaba tebi priča o zlatnom dobu, povećanju penzija, nikada višim platama i penzijama. Narod ti se bije za jedno pile od 119 dinara. To je rezultat tvoje politike.

Zlonamerni bi rekli da narod nije gladan pilića, već zarade. Ti isti zamrznuti pilići valjali su se po tezgama srpskih pijaca odmah sutradan, po normalnijim cenama. Naravno, to nisu bili oni isti pilići iz Lidla. U međuvremenu su postali domaći, organski, hranjeni samo jarmom, bez koncentrata. Zato je i cena bila od 150 do 170 dinara.

Normalno je da dođe Lidl, normalno je da dođu i drugi marketi, ali nešto nisam primetio da Prvorođeni trči da otvara prodavnice Gomeksa, na primer. To je lanac domaćih prodavnica, verovatno jedini te veličine u Srbiji. NJegov distributivni centar u Zrenjaninu nije otvorio Prvorođeni, već gradonačelnik ovog grada.

To možda govori i o činjenici da i ova vlast protežira strani kapital. Vidi se i sa Meseca, ali ni to nije bitno. Važno je kakav smo ti to narod, kako prodajemo ono malo grama dostojanstva koje nam je ostalo za piliće od jednog evra. Spremni smo oko da iskopamo jedni drugima ne bi li se dokopali još jedne zamrznute životinje. Takvi smo kakvi smo, verovatno se ne razlikujemo mnogo od ostalih naroda koji su odskora u zlatnom dobu. Vlast koja ima pod sobom narod koji je spreman da se bije, da ugrize, ujede, ogrebe, za jedno pile, ne treba da se brine za svoju budućnost. I toga je Prvorođeni veoma svestan. Zato je izjavio da nema šanse da ga niko ne pobedi do 2028.

U jednom trenutku sam se uplašio da Prvorođeni ne optuži Đilasa, Jeremića, Obradovića, Lutovca, Zelenovića, Stamatovića… da su oni krivi za gužve, tuče, jer se u njihovo vreme svašta nešto dešavalo. Da su nam oni uvalili te zamrznute piliće. Ali nisu. U nečije drugo vreme, sa kojim upravo Prvorođeni ima direktne veze, narod se tukao zbog besplatnog hleba. Eto, napredovali smo, 2018. godine, u zlatno doba, Srbi se biju zbog piletine koju moraju da plate na kasi. A za piliće, koliko znamo, bila je zadužena neka farma u Vojvodini, koja apsolutno nema nikakve veze sa mrskim nam opozicionarima.

Lidlovanje ludom radovanje, tek će se nastaviti. Ko preživi, imaće prilike da nastavi da prodaje u svojim radnjama, a ko ne, moći će da stane u red i da iskoristi svoju šansu u ovom našem zlatnom dobu.

#izVučićemose