Orlić od blata

Tako je Ana Brnabić postala kandidat za predsednika Skupštine (u trenutku nastajanja ovog teksta, Brnabić još nije izabrana i sedela je u skupštinskoj klupi i slušala kako je Milenko Jovanov hvali).

Brnabić, poznatija kao Čale, ne poseduje nijedan kvalitet, sem neograničene i beskonačne ljubavi prema svom šefu, i ogromne spremnosti da vređa protivnike.

Premijerka Srbije je postala samo zato što je njenom šefu, zbog imidža u međunarodnoj zajednici, bilo potrebno da ima predsednicu vlade iz LGBT populacije.

Pošto nije imao petlju da na to mesto postavi nekog muškarca, a poznato je da su žene i po ovom pitanju hrabrije od muškaraca, izbor je pao na Čaleta.

I da se ne foliramo više. Svi znamo da je samo zbog toga Čale izabrana za premijerku. Zašto bi Vučić od toliko stotina hiljada članova SNS izabrao nekoga ko, u tom trenutku, nije bio član najveće stranke u Srbiji?

Dovoljno je samo pogledati seksistički nastup Milenka Jovanova, koji je optužio, sa gnušanjem, poslanike opozicije da gaje neke čudne aspiracije prema Goranu Vesiću. Da li je to normalno? Naravno da jeste.

Ako je normalno da Čale bude predsednica Skupštine Srbije, što bi bilo loše da se nekim poslanicima sviđa Vesić.

Neko je davno lepo primetio – lepota je u oku posmatrača.

Šalu na stranu, niko Čaleta nikada nije kritikovao zbog njenog seksualnog opredeljenja. NJena stvar i njeno pravo. Činjenica je da 90 odsto članstva SNS ne podržava LGBT populaciju, i da oni koji kritikuju njeno političko delovanje jesu jedini koji se bore za taj deo Srbije.

Čale za svoje sapatnike ništa nije uradila, a sebe je obezbedila kako nije mogla ni da sanja. Ništa to, međutim, ne znači članstvu SNS.

Ono samo slepo sluša i izvršava Vučićevu volju.

Tom članstvu nije smetao Gerhard Šreder na konvenciji SNS. Nije im smetao ni Toni Bler u Beogradu.

Nije im smetalo ni to što je Vučić sedeo između Bila Klintona i pomenutog Blera.

Bio je tada pametan, jer je podržao Hilari, a danas je pametan, jer poklanja Trampovom zetu srušene zgrade srpskog generalštaba.

Kada sve to progutaju, šta je problem progutati Anu Brnabić.

Gutanje je postalo obaveze da bi se sačuvale privilegije kojih je u proteklih 12 godina stečeno za nekoliko generacija.

Interes koji se kreće od par hiljada dinara, do par milijardi evra podrazumeva da se ni jedna jedina odluka ne dovodi u pitanje.

Kada je Milenko Jovanov, šef poslaničke grupe SNS, navodio uspehe dosadašnje premijerke, nije imao mnogo toga da kaže.

Pomenuo je neke projekte tipa e-bebe i e-uprave. Pobogu ljudi, živimo u 21. veku.

Kompjuteri i internet su danas osnovna sredstva za rad. Sasvim je očekivano da ne moramo da stojimo u redu da bismo dobili neki papir.

Ako je to najveće dostignuće Ane Brnabić u protekla tri mandata mandata, onda svi moramo da se zapitamo – šta će nama Vlada Srbija?

Da bi nam omogućila da putem interneta podnesemo neki zahtev?

Svako ko očekuje bilo kakav napredak u Skupštini, u velikoj je zabludi.

Ana Brnabić je najveće zlo koje je u poslednjih 12 godina zaselo u stolicu predsednika Skupštine Srbije.

Pravićemo onog nesrećnog Vladimira Orlića od blata, veoma brzo.

Nešto je, međutim, i do opozicije u parlamentu.

Ona mora da nađe način da obesmisli Čaletovo predsedavanje sednicama Skupštine.

Ovo kako je juče izgledalo, barem u prepodnevnim satima, nije učinkovito.

SNS je sve dozvoljeno, a opoziciji nije ništa.

Dok poslanici SNS vređaju, govore mimo tačke dnevne reči, još kada krene kažnjavanje opozicionih poslanika, biće neizdrživo boraviti pod kupolom skupštinske zgrade.

U takvoj situaciji dočekaćemo nove izbore u Beogradu i u ostatku opština i gradova. Milenkov i ekipa se promeniti neće.

Čale će se tek razgoropaditi. Pink i Informer će raširiti svoja krila nad celom Srbijom i iz sve moguće artiljerije će udariti po svakome kome bude trebalo.

Treba nam mudrosti i pameti.

Ako ih tako budemo nadjačali, možda i imamo šansu.

#izVucicemose

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.