Vučićev otisak na nožu

Napad nožem usred bela dana na Nataliju je sam po sebi jeziv. I da se ne lažemo, nije luda ona osoba koja nas napadne nožem, a onda kada pozovete policu potpuno svesna kaže da imam papir da je mentalno obolela, već je bolesnik onaj koji joj je u uvo šapnuo šta da uradi. A, to ludilo izgleda lako prolazi. Čim se pozovu na ludilo, policajci više liče na taksiste. Možda je to deo terapije. Stave ceger u gepek policijskog automobila, a spornu osobu lepo pod ruku, nikako sa lisicama na rukama, sprovedu do istog prevoznog sredstva. I mirna Bačka, odnosno Niš.

Teško da će Niš ostati miran posle ovog napada. Nisam siguran za Srbiju, jer smo dokazali da nam više prija protestni turizam od nekog konkretnijeg vida podrške. U Šapcu smo imali situaciju da je maturantu šabačke gimnazije, momku sa protesta, neko skinuo četiri šrafa sa točka na automobilu. Još nismo imali skup podrške. Studente koji dobiše batine pre neku noć podržaše u Novom Sadu i nešto tanko u Beogradu. Slično je bilo i u nedelju u Nišu. Da li smo se mi to umorili, ili ne daj Bože uplašili?

Ne verujem, ali moramo da budemo mnogo solidarniji i aktivniji. Samo u poslednja tri dana prošle nedelje, imali smo tri teška napada i svaki od njih je bio pokušaj ubistva. Šta bi to još trebalo da se desi da Srbija stane i da kaže – DOSTA! Niko, ali niko nema prava reč da kaže prosvetnim radnicima koji polako, ali sigurno popuštaju u svom protestu. Više od tri meseca smo imali priliku svi da im se pridružimo, ali nismo. Jesu advokati i nešto malo glumci. Gde je ostatak Srbije?

Za to vreme, Aleksandar Vučić proziva ljude i javno im stavlja mete na čelo. Natalija nije dekanka nego kriminalka, kao što je rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić „lice zla“ koje treba uhapsiti. Davud Delimeđac nije student Državnog univerziteta u Novom Pazaru, već „osvedočeni antisrbin“. Studenti, uopšte, su ustaše, zavedeni, naivni. Svima njima Aleksandar Vučić poručuje da su od trenutka pominjanja legitimne mete. U pravu je Natalija kada kaže da je pravi napadač na nju Aleksandar Vučić. Njegovi su otisci na nožu na čijim je ivicama završila krv dekanke niškog Filozofskog fakulteta.

Nema šta predsednik Srbije nije rekao protiv Natalije proteklih dana. A, to što govori on i njegova vojska mediokriteta koji su dosegli neslućene visine bahatosti i moći, čini samo iz straha za sebe i svoju vlast. Čim mu oni nesrećnici, robovi koje plaća našim parama, donesu rezultate istraživanja javnog mnjenja i kada vidi ko ugrožava njegov rejting, tog trenutka kreće milion mali radikala u njemu da se povampiruju. Sećamo se da je Saša Janković bio ubica, a šta su sve bili Vuk Jeremić, Boško Obradović i mnogi drugi koji više nisu toliko aktivni. Sutra da Dragan Đilas prestane da se bavi politikom nema šanse da bi ijedan naprednjak više ikada rekao – Đilase, lopove!

Problem je bio što su do pre neki dan samo etiketirali, a onda su krenuli u otvoreni lov sa ciljem da ubiju. I svaki taj pokušaj ima jedan, jedini, odnosno isti potpis. To je potpis Aleksandra Vučića, koji će verovatno, poput one izbezumljene žene sa nožem u ruci u Nišu, pokušati da se vadi na ludilo.

Na veliku žalost Srbije, početak i kraj ove krize jeste upravo Aleksandar Vučić. Od 1. novembra prošle godine, pa sve do danas, pokazao je i dokazao da u sebi nema ni trunku osećaja za odgovornost niti promil potencijala za demokratiju. Čovek koji ima neograničenu moć kada krene da gubi tlo pod nogama može samo da čini ono što ovaj čovek upravo radi. Borba za opstanak kod njega višestruko neracionalna, i to ne za opstanak u fizičkom smislu, već za preživljavanje na vlasti. Zato će, ako zatreba, iskoristiti sve te ludaka sa uverenjima i bez njih, ne bi li nas dokrajčio. Srećom, retko ko je, naročito u današnjem svetu, uspeo na taj način da opstane na vlasti. Problem je samo što ćemo sve dosadašnje i one buduće krvave tragove sa njegovim otiscima, dugo nositi na sebi.

#izVucicemose

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.